Psalmi Davidovi88
Molitva u teškom iskušenju i u smrtnoj opasnosti.
Pesma. Psalam sinova Korejevih. Načelniku pevačkom, da se peva uza sviralu. Nauk Emana od plemena Zarina.
1Gospode Bože, Spasitelju moj,danju vičem i noću pred Tobom.2Nek izađe preda Te molitva moja,prigni uho svoje k jauku mom;3Jer je duša moja puna jada,i život se moj primače paklu.4Izjednačih se s onima koji u grob odlaze,postadoh kao čovek bez sile,5Kao među mrtve bačen,kao ubijeni, koji leže u grobu,kojih se više ne sećaš,i koji su od ruke Tvoje daleko.6Metnuo si me u jamu najdonju,u tamu, u bezdanu.7Oteža mi gnev Tvoj,i svima valima svojim udaraš me.8Udaljio si od mene poznanike moje,njima si me omrazio;zatvoren sam, i ne mogu izaći.9Oko moje usahnu od jada,vičem Te, Gospode, sav dan,pružam k Tebi ruke svoje.10Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa?Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti?11Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja,i istina Tvoja u truljenju?12Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja,i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?13Ali ja, Gospode, k Tebi vičem,i jutrom molitva moja sreta Te.14Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju,i odvraćaš lice svoje od mene?15Mučim se i izdišem od udaraca,podnosim strahote Tvoje,bez nadanja sam.16Gnev Tvoj stiže me,strahote Tvoje razdiru me.17Opteču me svaki dan kao voda,stežu me odsvuda.18Udaljio si od mene druga i prijatelja;poznanici moji sakrili su se u mrak.