Psalmi Davidovi42
Žudnja za svetinjom u tuđoj zemlji.
Načelniku pevačkom. Nauk sinova Korejevih.
1Kao što košuta traži potoke,tako duša moja traži Tebe, Bože!2Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga,kad ću doći i pokazati se licu Božijem?3Suze su mi hleb dan i noć,kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?4Duša se moja prolivakad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva,stupao u dom Božji,a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.5Što si klonula, dušo moja,i što si žalosna?Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,Spasitelja mog i Boga mog.6Klonula je u meni dušazato što Te pominjem u zemlji jordanskoj,na Ermonu, na gori maloj.7Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih;sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.8Danju je javljao Gospod milost svoju,a noću Mu je pesma u mene,molitva Bogu života mog.9Reći ću Bogu, gradu svom:Zašto si me zaboravio?Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?10Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje,rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?11Što si klonula, dušo moja,i što si žalosna?Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti,Spasitelja mog i Boga mog.