1Premudrost sazida sebi kuću,i otesa sedam stupova;2Pokla stoku svoju,rastvori vino svoje,i postavi sto svoj.3Posla devojke svoje,te zove svrh visina gradskih:4Ko je lud, neka se uvrati ovamo.I bezumnima veli:5Hodite, jedite hleba mog,i pijte vino koje sam rastvorila.6Ostavite ludost i bićete živi,i idite putem razuma.7Ko uči podsmevača, prima sramotu;i ko kori bezbožnika, prima rug.8Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te;karaj mudra, i ljubiće te.9Kaži mudrome, i biće još mudriji;pouči pravednog, i znaće više.10Početak je mudrosti strah Gospodnji,i znanje je svetih stvari razum.11Jer će se mnom umnožiti dani tvojii dodaće ti se godine životu.12Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar;ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.13Žena bezumna plaha je,luda i ništa ne zna;14I sedi na vratima od kuće svojena stolici, na visinama gradskim,15Te viče one koji prolaze,koji idu pravo svojim putem:16Ko je lud? Neka se uvrati ovamo.I bezumnom govori:17Voda je kradena slatka,i hleb je sakriven ugodan.18A on ne zna da su onde mrtvacii u dubokom grobu da su zvanice njene.