Opisivanje zavođenja na razvrat. Žalosne posledice tog zavođenja.
1Sine, čuvaj reči moje,i zapovesti moje sahrani kod sebe.2Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ,i nauku moju kao zenicu očiju svojih.3Priveži ih sebi na prste,napiši ih na ploči srca svog.4Reci mudrosti: Sestra si mi;i prijateljicom zovi razboritost,5Da bi te čuvala od žene tuđe,od tuđinke, koja laska rečima.6Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,7I videh među ludima,opazih među decom bezumnog mladića,8Koji iđaše ulicom pokraj ugla njenog,i koračaše putem ka kući njenoj,9U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;10A gle, srete ga ženau odelu kurvinskom i lukavog srca,11Plaha i pusta,kojoj noge ne mogu stajati kod kuće,12Sad na polju, sad na ulici,kod svakog ugla vrebaše.13I uhvati ga, i poljubi ga,i bezobrazno reče mu:14Imam žrtve zahvalne,danas izvrših zavete svoje;15Zato ti iziđoh na susret da te tražim,i nađoh te.16Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenimi prostirkama misirskim.17Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.18Hajde da se opijamo ljubavlju do zore,da se veselimo milovanjem.19Jer mi muž nije kod kuće,otišao je na put daleki,20Uzeo je sa sobom tobolac novčani,vratiće se kući u određeni dan.21Navrati ga mnogim rečima,glatkim usnama odvuče ga.22Otide za njom odmahkao što vo ide na klanjei kao bezumnik u puto da bude karan,23Dokle mu strela ne probije jetru,kao što ptica leti u zamkune znajući da joj je o život.24Zato dakle, deco, poslušajte me,i pazite na reči usta mojih.25Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene,nemoj lutati po stazama njenim.26Jer je mnoge ranila i oborila,i mnogo je onih koje je sve pobila.27Kuća je njena put paklenikoji vodi u kleti smrtne.