อ่านหนังสือ Sveto Jevanđelje po Jovanu 2

Sveto Jevanđelje po Jovanu2

Svadba u Kani. Čišćenje Hrama.

¹I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.²A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.³I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.⁴Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.⁵Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

⁶A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.⁷Reče im Isus: Napunite sudove vode.I napuniše ih do vrha.⁸I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu.I odnesoše.⁹A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,¹⁰i reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.¹¹Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

¹²Potom siđe u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

¹³I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.¹⁴I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.¹⁵I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;¹⁶i reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.¹⁷A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

¹⁸A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?¹⁹Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.²⁰A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?²¹A On govoraše za crkvu tela svog.²²A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

²³A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.²⁴Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,²⁵i ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.