Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његовом животу.
1Није ли човек на војсци на земљи?А дани његови нису ли као дани надничарски?2Као што слуга уздише за сеноми као што надничар чека да сврши,3Тако су мени дати у наследство месеци залуднии ноћи мучне одређене ми.4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати?И кад ће проћи ноћ?И ситим се преврћући се до сванућа.5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане,кожа моја пуца и рашчиња се.6Дани моји бржи бише од чунка,и прођоше без надања.7Опомени се да је мој живот ветар,да око моје неће више видети добра,8Нити ће ме видети око које ме је виђало;и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.9Као што се облак разилази и нестаје га,тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,10Неће се више вратити кући својој,нити ће га више познати место његово.11Зато ја нећу бранити устима својим,говорићу у тузи духа свог,нарицати у јаду душе своје.12Еда ли сам море или кит,те си наместио стражу око мене?13Кад кажем: Потешиће ме одар мој,постеља ће ми моја олакшати тужњаву,14Тада ме страшиш снимаи препадаш ме утварама,15Те душа моја воли бити удављена,воли смрт него кости моје.16Додијало ми је; нећу до века живети;прођи ме се; јер су дани моји таштина.17Шта је човек да га много цениши да мариш за њ?18Да га походиш свако јутро,и сваки час кушаш га?19Кад ћеш се одвратити од менеи пустити ме да прогутам пљуванку своју?20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски?Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?21Зашто ми не опростиш грех моји не уклониш моје безакоње?Јер ћу сад лећи у прах,и кад ме потражиш, мене неће бити.