Књига пророка Исаије21
Прорицање о пропасти Вавилона, Думе (Едома) и Арапске.
1Бреме пустињи на мору.Као вихори који пролазе на југ,тако ће доћи из пустиње,из земље страшне.2Љута утвара јави ми се.Неверник неверу чини,пустошник пустоши;ходи, Еламе; опколи, Мидијо!Свему уздисању учинићу крај.3Зато су бедра моја пуна бола;муке ме обузешекао кад се мучи породиља;згурих се чујући,препадох се видећи.4Срце ми се смете,гроза ме подузе;ноћ милина мојих претвори ми се у страх.5Постави сто,стражар нека стражи;једи, пиј;устајте кнезови, мажите штитове.6Јер овако ми рече Господ:Иди, постави стражара да ти јави шта види.7И виде кола, и два реда коњика;кола с магарцима и кола с камилама;и пажаше добро великом пажњом.8И повика као лав:Господару, ја стојим једнако на стражи дању,и стојим на стражи по сву ноћ.9И ево дођоше на колима људи,у два реда коњици.Тада повика и рече:Паде, паде Вавилон,и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.10Вршају мој, и пшенице гумна мог!Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог,јавих вам.11Бреме Думи.
Виче к мени неко са Сира:Стражару! Шта би ноћас?Стражару! Шта би ноћас?12Стражар рече:Доћи ће јутро, али и ноћ;ако ћете тражити, тражите,вратите се, дођите.13Бреме арапској.
По шумама у арапској ноћиваћете,путници дедански!14Изнесите воде пред жедне,који живите у земљи Теми,сретните с хлебом бегунца.15Јер ће бежати од мача, од мача голог,од лука запетоги од жестоког боја.16Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.17И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.