Psalam57srp_onstl
Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga, kada je pred Saulom pobegao u pećinu.
1Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se,jer u tebi duša moja utočište traži;i u seni tvojih krila utočište tražimdok nevolje prođu.2Vapim Bogu Svevišnjemu,Bogu koji mi sve čini.3Posegnuće sa nebesa, spašće me;prekoriće tog koji me gazi; Selaposlaće Bog milost svoju i vernost svoju.4Duša mi je među lavovima,ležim među proždrljivcima;potomcima ljudi zuba ko koplja i strele,jezika kao mača oštrog.5Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;slava tvoja nek je nad svom zemljom.6Nozi mojoj spremili su mrežu,duša mi se povila;ispred mene jamu iskopašei u nju sami upadoše. Sela7Srce mi je voljno, Bože,srce mi je voljno, da ti pevam,i da ti sviram!8Probudi se, biće moje;budite se, o, liro i harfo,ja bih zoru da probudim.9O, Gospode, hvaliću te među narodima,slaviću te među tuđincima.10Jer velika je milost tvoja; do nebesa,i do oblaka seže vernost tvoja.11Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;slava tvoja nek je nad svom zemljom.