Psalam107srp_onstl
1Hvalite Gospoda jer je dobar,jer je milost njegova doveka!2Nek govore tako oni što ih je Gospod otkupio,oni otkupljeni iz ruke dušmana;3koje je okupio iz zemalja istoka i zapada,sa severa i s mora.4Tek, tumarali su po pustinji,po bespuću i nisu našli mesto da se skrase.5A bili su i gladni i žedni,dušu svoju da ispuste.6Gospodu su zavapili u čemeru svomei on ih je izbavio od njihovih muka!7Ravnim putem ih je poveoda se skrase, da se skuće.8Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost,za čudesa nad potomcima ljudi!9Jer on poji grlo žednom,dobrim siti dušu gladnom.10Čame u mraku, u tami;okovani i bedom i gvožđem;11jer Božijim rečima prkose,prezreli su savet Svevišnjega.12A on im je patnjom srca ponizio;srljali su, a pomoći niotkuda.13Gospodu su zavapili u čemeru svomei on ih je spasao od njihovih muka!14Izveo ih je iz mraka, iz tame,okove im polomio.15Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost,za čudesa nad potomcima ljudi!16Jer je on razbio bronzana vrata,izlomio gvozdene vratnice.17Pobudališe zbog svojih prestupničkih puteva,mučiše se zbog svojih krivica.18Duši im se sva hrana zgadilai do samih vrata smrti su pristigli.19Gospodu su zavapili u čemeru svomei on ih je spasao od njihovih muka!20Reč svoju im je poslao, pa su ozdravili;iz raka njihovih ih je izvukao.21Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost,za čudesa nad potomcima ljudi!22Nek žrtvuju žrtve zahvalnice;nek mu dela objavljuju, neka kliču!23Oni što su morem brodovima plovili,što su trgovali na velikim vodama;24oni su videli dela Gospodnja,njegova čudesa u dubini;25kada je zapovedio, vetru naredioda talase mora oluja podigne.26I oni se dižu do nebesa,lome se do dubina,pa im se duša topi od zebnje.27Ljuljaju se, teturaju ko pijani,nestaje im sva veština.28Gospodu su zavapili u čemeru svomei on ih je izveo iz njihovih muka!29Oluju je umirioi talasi mora utihnuše.30A kada se stišaju, pomorci se raduju;on ih vodi do željene luke.31Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost,za čudesa nad potomcima ljudi!32Neka ga uzdižu na narodnom saborui neka ga slave u starešinskom zboru!33On pretvara reke u pustinju,vrela vode u tlo sparušeno;34plodnu zemlju u slatinuzbog zla onih koji na njoj žive.35Od pustinje on jezero čini,od zemlje puste vodene izvore.36Tu je gladne naselioi oni su grad podigli;37polja su zasejali, vinograde posadilii oni obilje plodova rađaju.38I on ih je blagosloviopa su se veoma umnožili;ni stoka im se proredila nije.39Ali zbog tlačenja, nevolje i jadaoni se prorediše, poguriše.40On izliva prezir na plemiće,pušta da tumaraju pustarom besputnom;41dok ubogog uzdiže, od nevolje sklanja,poput stada njegov porod množi.42Vide to pravedni pa se raduju,a svi nepravedni zatvaraju svoja usta.43Ko je mudar? Taj nek ovo pamti,u Gospodnju milost nek proniče!