Psalam10srp_onstl
1Zašto, Gospode, stojiš daleko?Što se skrivaš u vreme nevolje?2Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog,u spletke ga hvata koje je ispleo.3Jer opaki se hvali žudnjama svog srca,pohlepni proklinje, prezire Gospoda.4U svojoj ga oholosti on ne traži,nema Boga ni u jednoj misli svojoj.5Taj uvek uspeva na svojim stazama,na sudove tvoje on s visoka gleda,i svojim se dušmanima ruga.6On u srcu kaže:„Ništa mene neće uzdrmati,zlo me nikad zadesiti neće.“7Usta su mu puna kletve, laži i uvrede,a muka i nevolja pod jezikom njegovim.8U dvorištu vreba iz zasede,iz potaje ubija nevinoga,iz skrovišta motri nemoćnoga.9Kao lav on vreba u šipražju,u zasedi čeka da ulovi ubogoga;u svoju ga mrežu hvata i odvlači.10Bespomoćne lomi i obara,oni mu u kandže dopadaju.11On govori u srcu:„Bog zaboravlja, skriva lice,nikada on to neće videti.“12Ustani, Gospode,digni svoju ruku, Bože,ponizne nemoj zaboraviti!13Zašto opaki da prezire Boga,zašto da u svom srcu kaže:„Ti me nećeš za to pitati“?14Ali, ti to ipak vidiš,jer posmatraš muku i nevolju,da stvar uzmeš u svoje ruke.Nemoćni se oslanja na tebe,sirotome ti si pomoćnik.15Slomi ruku opakome, zlome,pa kad tražiš njegovu opakost,ni traga od nje da ne nađeš.16Gospod je car u veke vekova,nestaće narodi sa njegove zemlje.17Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih,hrabriš ih, uho svoje priklanjaš,18da daš pravo sirotome i ugnjetenom,da čovek na zemlji ne zadaje više strah.