1Mudrost je kuću svoju sazidalai za nju sedam stubova isklesala.2Poklala je svoju stoku, vino svoje začinila,svoju trpezu postavila;3poslala je sluškinje svojei poziva sa najviših gradskih mesta:4„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“A bezumnome govori:5„Dođite, jedite moju hranui pijte vino koje sam začinila!6Okanite se lakoverja i živećete,napredujte razumnim putem.“7Sramotu na sebe navlači ko podsmevača savetuje,sebi škodi onaj ko kori zlikovca.8Ne prekorevaj podsmevača da te ne bi zamrzeo,prekorevaj mudrog i voleće te.9Reci mudrom i biće mudriji,pouči pravednoga i učeniji će biti.10Mudrost otpočinje bogobojaznošćui znanje poznavanjem Svetog.11Sa mnom će se dani tvoji umnožitii godina tvog života biće mnogo.12Ako si mudar, mudar si za svoje dobro,a ako si podsmevač, to ti je na teret.13Bezumlje je žena goropadna,lakoverna i ničem poučena.14Ona sedi na vratima svoje kuće,na gradskim uzvišenjima,15dovikuje onima što putem prolazei stazama svojim pravo idu:16„Neka ovde svrati ko god je lakoveran!“A bezumnome govori:17„Slatke li su ukradene vode,ukusan li je hleb iz potaje!“18Ali on ne zna da su tamo pokojnici,da su njene zvanice u dubinama Sveta mrtvih.