1A Jov je odgovorio ovim rečima:2„Zaista, ja znam da je tako,jer kako da se čovek opravda pred Bogom?3Ako bi neko hteo da se spori sa njim,ne bi mogao da mu odgovori jednu od hiljadu.4On je mudrog srca i svemoguć,pa ko da mu prkosi i ostane čitav?5On pomera gore da one to i ne znaju,prevrće ih u jarosti svojoj.6On potresa zemlju iz osnova njenih,pa stubovi njeni drhte.7On zapovedi suncu i ono ne sija,nad zvezdama pečat stavlja.8Samo on je taj što nebesa razastirei maršira po morskim talasima.9On je načinio Medveda, Orion,Vlašiće i južna sazvežđa.10On čini velike stvari,neistraživo je mnoštvo čudesa njegovih.11Gle! Pored mene on prolazi, a ja ga ne vidim.On prolazi, a ja ga ne opažam.12Vidi – on otima i ko da ga spreči?Ko će da mu kaže: ’A šta to radiš?’13Bog ne odvraća svoj gnev,pod njim su prostrti pomoćnici čudovišta Rave.14A šta bih ja još mogao da mu uzvratim?Koje reči da odaberem protiv njega?15Čak i da sam nevin, pravdati se neću,sudiju ću svoga za milost da molim.16Ako ga zazovem i on mi se javi,neću verovati da je mom vapaju poklonio pažnju.17Jer on me lomi u oluji,bez povoda zadaje mi mnoge rane.18Ne pušta mi da dođem do dahajer me je gorkim jadima nalio.19Ako je do sile, nesumnjivo on je silan;ali ako je do pravde, ko će da me brani?20Sve i da se pravdam,moja će me usta proglasiti krivim;osudiće me i da sam bez mane.21I da sam bez mane, samog sebe ne poznajemi svoj život ja prezirem.22Sve je to jedno te isto. Zato kažem:’I onog bez mane i onog zloga,Bog će da dokrajči.’23Ako bi bič nenadano ubijao,on bi se rugao očaju nedužnih.24Zemlja je predana u ruke zlikovca,a on zatvara oči njenim sudijama.Jer, ako nije on, ko je onda?25Moji dani protrčaše brže nego glasnik brzi;utekoše, dobra ne videše;26Skliznuli su ko brodovi trske,sručili se poput lešinara na lešinu.27Ako bih kazao: ’Zaboravljam žalopojku svoju,menjam izraz svoga lica i biću veseo’28opet bih strepeo u svim svojim jadima,i znam da ti me opravdao ne bi.29Jer ako ću biti kriv,zašto bih se uzalud trudio?30Sve da se i umijem snežnom vodom,ruke svoje lužinom da sperem;31i tad bi me u glibavu jamu uronioda sam gadan i odeći svojoj.32Nije on čovek poput mene, pa da mu uzvratim,da zajedno dođemo na sud.33Među nama nema posrednikašto bi ruku svoju položio na nas obojicu;34ko bi žezlo Božije sa mene sklonio,da me užas njegov ne užasne!35Tada bih govorio i ne bih ga se plašio.Ali, sada nisam takav.