Knjiga proroka Jeremije8srp_onstl

1U to će vreme – govori Gospod – izvaditi kosti Judinih careva, kosti glavara, kosti sveštenika, kosti proroka i kosti stanovnika Jerusalima iz njihovih grobova.2Razasuće ih pred suncem, mesecom, pred svom nebeskom vojskom, pred onima koje su voleli i služili im, koje su sledili, težili im i kojima su se klanjali. Neće ih sakupiti i neće ih sahraniti. Biće kao gnojivo po tlu.3A svem ostatku ovog zlog roda, koji preživi po svim mestima u koja ću ih prognati, smrt će biti draža od života – govori Gospod nad vojskama.

Greh i kazna

4Reci im: ’Govori Gospod:Zar ne ustaju oni koji padaju?Zar se ne vraća onaj koji se odvraća?5A zašto se odvratio ovaj narod,Jerusalim, uporan u odmetništvu?Drži se obmanei odbija da se vrati.6Pazio sam i čuo: ne govore dobro,nijedan se ne kaje za svoja zlai ne kaže – Šta sam to uradio?Svi su se odvratili na svoju stranukao konj što grabi u bitku.7Čak i roda na nebesima zna svoje vreme;golub, lasta i ždral paze na vreme kada dolaze;a samo moj narod ne zna Gospodnje propise.8Kako možete da kažete: mudri smo!Imamo Gospodnji Zakon?Gle, stvarno ga je lažnim načinilolažljivo pero znalaca Svetog pisma!9Mudraci su se osramotili,uplašili su se i zarobljeni su.Evo, prezreli su reč Gospodnju,pa kakva im to mudrost preostaje?10Zato ću njihove žene da dam drugima,a njihova polja novim gazdama.Jer baš svi, od najmanjeg do najvećeg,grabe nepošteni dobitak.Od proroka, pa do sveštenika,baš svi varaju.11Oni prelom ćerke mog narodaolako leče pričajući:Mir! Mir!A nema mira.12Jesu li se zastideli zato što su učinili gadost?Baš se nimalo nisu zastidelii ne znaju za stid.Zato će pasti među one što padajui u času kada ih kaznim biće sapleteni– govori Gospod.13Pokupiću ih i dokrajčiću ih –govori Gospod –neće više biti grožđa na lozi,neće više biti plodova smokve na njenom stablui lišće će se osušiti.A ja ću da ih dam onimašto će ih pregaziti.’“
14I zašto sada sedimo?Okupite se,pođimo u utvrđene gradovepa da tamo izginemo,jer nas je Gospod, naš Bog, odredio za propast.Dao nam je da pijemo zatrovanu vodujer smo Gospodu zgrešili.15Nadali smo se miru,ali ničeg dobrog;i vremenu zdravlja,a ono strava.16Od Dana se još čulo rzanje njihovih konja,a od njištanja njihovih ždrebaca tresla se zemlja.Došli su, poharali zemljui sve što je u njoj,i grad i stanovnike u njemu.
17„Evo, šaljem na vas zmije otrovniceprotiv kojih nema bajalice,pa će vas ujedati– govori Gospod.“
18O, kad bih se nasmejao!Alʼ tužan sam i srce me boli.19Gle, vapaj ćerke moga narodaiz zemlje daleke:„Zar Gospod nije na Sionu?Njen car nije tu?“„Ali zašto me gneve njihovim idolima,tim tuđinskim ništavilima?“
20„I žetva je prošlai leto je kraju došlo,a mi spaseni nismo!“
21Razorilo me je razaranje ćerke moga naroda.U crnini sam jer me je grozota obuzela!22Zar u Galadu nema melema?Zar tamo nema lekara?Pa zašto onda nije ozdravilaćerka moga naroda?
expand_more
Search