1Beži i sklanjaj se iz Jerusalima,narode Venijaminov!U Tekuji zatrubi u trubu,a u Vet-Keremu vatrom dajte znak,jer se sa severa nadvija propasti veliko razaranje.2Razoriću lepuškastu i razmaženu ćerku sionsku!3Njoj dolaze pastiri sa svojim stadima,oko nje podižu šatorei svaki će da pase po svom delu.“4„Pozivajte na boj protiv nje!Ustanimo i krenimo na njih usred bela dana.Jao nama! Dan izmačei večernje senke su se izdužile.5Ustanimo i krenimoda joj po noći razorimo dvorove!“6Jer govori Gospod nad vojskama:„Secite stablai naspite bedem protiv Jerusalima.Grad će taj da odgovarazbog tlačenja što je svud po njemu.7Kao što bunar čuva hladnu vodutako i on čuva zlo svoje.Nasilje i pustoš se čuju u njemu,a preda mnom stalno bolest su i rane.8Pouči se, Jerusalime,da se ne bi od tebe odvojila moja duša,da te ne bih pretvorio u opustošenu zemljuu kojoj niko ne boravi.“9Govori Gospod nad vojskama:„Temeljno će kao lozu popabirčitiostatak Izrailjev.Vrati svoju rukukao berač grožđa nad mladicu.“10Kome da govorim, da upozoravam,a da čuju?Evo, neobrezano im je uhoi ne mogu da sa pažnjom čuju.Evo, Gospodnja se reč za njih pretvorila u rugloi u njoj ne uživaju.11Pun sam gneva Gospodnjeg,iznurilo me je da ga zadržavam.„Izlij ga po deci na ulicii na skup mladića.I muža i ženu će zahvatiti,i stare i vremenite.12Njihove će se kuće predati drugima,baš kao i polja i žene,jer ja ću podići svoju rukuna stanovnike zemlje– govori Gospod.13Baš svi, od malog pa do velikog među njimagrabe nepošteni dobitak.Od proroka pa do sveštenika,baš svi varaju.14Oni mom naroduolako leče prelom pričajući:’Mir! Mir!’A nema mira.15Jesu li se zastideli zato što su učinili gadost?Baš se nimalo nisu zastidelii ne znaju za stid.Zato će pasti među one što padajui u času kada ih kaznim biće sapleteni– govori Gospod.“16Ovako kaže Gospod:„Stanite na puteve, gledajtei pitajte za staze od davnina.Pa koji je put dobar, idite njime,i nađite spokoj svojim dušama.Ali oni rekoše: ’Nećemo da idemo!’17Stražare sam postavio nad vama:’Pazite na zvuk trube!’Ali su mi oni rekli: ’Nećemo da pazimo!’18Zato slušajte, narodi,i poznaj, zajednico, šta je s njima:19Poslušaj zemljo!Evo donosim propast na ovaj narod,plod samih njihovih spletki.Jer za moje reči nisu marilii moj su Zakon prezreli.20Šta će meni tamjan što dolazi iz Savei cimet iz daleke zemlje?Ne prihvatam vaše svespalnice.I u ostalim žrtvama ne uživam.“21I zato kaže Gospod:„Evo, daću ovom narodu kamenje spoticanja,pa će se spoticati o njih.Nastradaće i očevi i sinovi, sused i njegov prijatelj.“22Evo kako govori Gospod:„Gle, narod dolaziiz severne zemlje!Veliki će narod biti podignutiz najdaljih zemljinih krajeva.23Oni drže luk i koplje.Okrutni su i nemilosrdni,a glas im huči kao more.Jašu konje spremni kao ratnikprotiv tebe, ćerko sionska.“24Čuli smo o njima glasi ruke su nam klonule,obuzeli su nas zebnjai bol kao porodilju.25Ne izlazi u poljei ne idi putem,jer je užas odasvudi mač neprijateljev.26Ćerko mog naroda, opaši kostreti valjaj se u pepelu.Žali kao za jedincem, gorko plačijer će nenadano doći na nas zatirač.27„Postavio sam te kao ispitivača metala među moj narod,kao utvrđenje, da ispitaši oprobaš njihov put.28Svi su oni najgori odmetnici,idu pa kleveću.Oni su od bronze i gvožđa,svi su zatirači.29Mehovi se zapališe od vrelinei vatra je spalila olovo.Zalud neko pretapa i kali,jer zlikovce ne može da odvoji.30’Srebro odbačeno’, zvaće se,jer ih je Gospod odbacio.“