Knjiga proroka Jeremije4srp_onstl

1„Ako se vratiš, o, Izrailju– govori Gospod – meni se vrati;i ako skloniš svoje gadosti od menenećeš lutati.2Zaklinjaćeš se:’Tako mi živog Gospoda!’u istini, u pravdi i u pravednosti.I blagosloviće se njime narodii njime će se hvaliti.“3Govori Gospod Judejcima i Jerusalimu:„Uzorite svoje neuzorano tloi ne sejte u trnje!4Obrežite se Gospodui uklonite obreske sa svojih srca –o, Judejci i stanovnici Jerusalima –da se ne bi kao vatra obrušio moj gnevi rasplamteo se, a nikog nema da gasi zbog zala vaših dela.

Propast sa severa

5Objavite u Judi i u Jerusalimu, najavite i recite:’Zatrubite u trubu po zemlji!’Ispunite je povicima i recite:’Okupimo se!Hajdemo u utvrđene gradove!’6Podignite zastavu prema Sionu.Bežite i ne stajte!Jer ja sa severa donosim propasti veliko razaranje.“
7Podigao se lav iz svog šipražja,zatirač naroda je krenuoi izašao iz svog mesta,da ti zemlju pretvori u pustoš.A tvoji gradovi će pasti u ruinebez stanovnika.8Zato opašite kostret,žalite i kukajte,jer se od nas nije okrenuoplamen Gospodnjeg gneva.
9„I tog će dana – govori Gospod –da nestane srčanosti u caru i u glavarima.Sveštenici će se užasnuti,a proroci preneraziti.“10A ja sam rekao: „Jao, Gospode Bože, zaista si sasvim zavarao ovaj narod i Jerusalim govoreći: ’Mir vam pripada’, a evo mač je došao do grla.“11U to će se vreme reći ovom narodu i Jerusalimu: „Zažareni pustinjski vetar sa ogolelih visova duvaće na ćerku mog naroda, ali ne da razveje i očisti.12Vetar prejak za sve to dolazi za mene, pa ću sada i ja da im objavim sudove.“13Vidi! Kao oblaci on se valja,kao oluja su bojna kola njegovai konji su mu od orlova brži.Teško nama! Propadosmo!14Operi od zla svoje srce – o, Jerusalime – da bi bio spasen.Dokle će u tebi da ostaju misli tvojih zlodela?15Jer glas objavljuje iz Dana,najavljuje nevolju iz gorja Jefremovih.16„Obznanite narodima.Evo, najavite Jerusalimu:’Vojnici opsadnici dolaze iz daleke zemlje,da buče pokličima protiv Judinih gradova.17Kao stražari na polju ga napadaju, opsedaju gajer se protiv mene pobunio– govori Gospod.18Tvoji putevi i tvoja delasu ti doneli ovo.Ovo je tvoja zloba –gorko jei do srca ti je proniklo.’“
19Moja utroba! Moja utroba!Previjam se jer mi srce uzdiše.A moje srce neće da ćutijer je zvuk trube koji si čula, dušo moja,bojni poklič.20Javljaju o razaranju za razaranjem,jer su svu zemlju opustošili.Naprečac su opustošili moje šatorei za čas moje zavese.21Dokle ću da gledam zastavui da slušam zvuk trube?
22„Baš je lud moj narod jer me ne poznaje.Oni su budalasta, neurazumljena deca.Vešti su da čine zloa ne znaju da čine dobro.“
23Kad sam pogledao po zemlji –pustoš i praznina.I na nebo –ostalo bez svoga svetla.24Pogledao sam brda – a ona se tresu;i sve uzvišice – i one se ljuljaju.25Pogledao sam – a ono nema ni čoveka,i sve su nebeske ptice odletele.26Pogledao sam – plodna dolina je bila kao pustinja;i svi njeni gradovi su bili oboreni pred Gospodomi pred plamenom njegovog gneva.27Jer govori Gospod:„Pustoš će biti po svoj zemlji,ali neću da je sasvim uništim.28Zbog ovoga će zemlja da tugujei nebo će gore da pocrni.Rekao sam, odlučio sam i neću se pokajati.Ne povlačim se od toga.“29Od pokliča konjanika i strelacabeži sav grad.Ljudi se zavlače u čestarei veru se po krševima.Svaki grad je napušteni u njima niko ne prebiva.30A ti – o, poharana – šta ti radiš?Makar se i oblačiš u skerlet,kitiš se zlatnim nakitomi bojama bojiš svoje oči –uzalud se ulepšavaš.Prezreli su te tvoji ljubavnicii traže ti glavu.31Čujem: zvuči kao žena u bolovima,kao vrisak prvorotkinje glas je ćerke sionske.Ona sopće i širi ruke:„Teško meni jer sam iznurena,i moj je život u rukama ubica!“
expand_more
Search