Knjiga proroka Jeremije17srp_onstl

1Judin je greh zapisan gvozdenim perom,urezan dijamantskim šiljkomna ploču njihovog srcai na rogove vaših žrtvenika.2Deca njihova razmišljajuo njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima,pod zelenim drvećemna visokim brdima.3A ti što se penješ na planinu u polju:tvoje dobro i sva imanja tvojadajem kao plen,i tvoje uzvišice za grehpo svim tvojim granicama.4I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvokoje sam ti dao.Učiniću da robuješ svojim neprijateljimau zemlji koju ne znaš,jer si zapalio vatru moga gnevai doveka ona bukti.“5Ovako kaže Gospod:„Proklet je čovek u čoveka što se uzda,snagu svoju što u telu traži,a od Gospoda okreće srce svoje!6Biće kao grm u pustinjišto i ne zna kad mu dobro dođe.Tavoriće u bezvodnoj pustari,u slatini gde niko ne živi.
7Blagosloven je čovek što se uzda u Gospodai kome je Gospod uzdanica!8On će biti kao drvo posađeno pored voda,što korenje pruža ka živome toku.Pripeka kad dođe, ono se ne boji;lišće mu zeleno kroz godinu celu.Od suše ne strepi,ploda uvek ima.
9Srce je varljivo više od sveg drugog.Nepopravljivo je,i ko će ga znati!
10Ja, Gospod, ispitujem srce,nutrinu proveravam;pa svakome dajem po njegovom putu,a i prema plodu od njegovih dela.
11Kao jarebica što se leže, ali ne izleže,onaj je što blago nepošteno zgrće:na pola mu života blaga više nema,a on na svome kraju ispada budala.“
12Presto slave od davnina uzvišen,mesto je našeg Svetilišta.13Nado Izrailjeva, Gospode,postideće se svi koji te ostave.Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani,jer su ostavili Gospoda,izvor svežih voda.
14Izleči me, Gospode, da budem izlečen!Spasi me da i spasen budem,jer si ti moja slava!15Gle njih, govore mi:„Gde je reč Gospodnja?Hajde, nek se zbude!“16Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem.Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni.I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome.17Ne budi mi ti na užas,jer si moje utočište u danu propasti!18Nek se stide moji gonitelji,a ne ja da se stidim.Neka oni budu zaplašeni,a ne ja da zaplašen budem.Sruči na njih dan propastii slomi ih dvaput jačim slomom.

Subota – posvećeni dan

19Gospod mi je ovako rekao: „Idi i stani na Vrata sinova naroda, kroz koja ulaze Judini carevi i kroz koja izlaze, i na sva vrata Jerusalima.20Reci im: ’Čujte reč Gospodnju, o, carevi Judini i sva Judo i svi stanovnici Jerusalima koji ulazite kroz ova vrata!21Ovako kaže Gospod: čuvajte živote svoje pa ne nosite robu u subotu i ne unosite je na jerusalimska vrata.22Ni iz svojih kuća ne iznosite robu u subotu i ne radite nikakvog posla. Posvetite subotu kao što sam zapovedio vašim precima.23Ali oni nisu poslušali i nisu prignuli svoje uho. Tvrdoglavi su postali, nisu slušali i nisu prihvatili karanje.24Ali, budete li me pažljivo slušali – govori Gospod – i subotom ne budete nosili robu kroz gradska vrata, već posvetite subotu i ne radite nikakav posao:25tada će na gradska vrata ulaziti carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na bojnim kolima i na konjima – oni, njihovi glavari, svi Judejci i svi stanovnici Jerusalima. A grad će ovaj ostati doveka.26I doći će iz Judinih gradova, svi što su oko Jerusalima, iz Venijaminove zemlje, iz ravnice, sa brda i iz Negeva oni što donose svespalnice, žrtve, žitne žrtve i tamjan, i oni što donose zahvalnice u Dom Gospodnji.27Ali ako me ne poslušate – da posvetite subotu, da ne nosite robu i prolazite kroz jerusalimska vrata u subotu – zapaliću vatru na njegovim vratima da proguta dvorove Jerusalima, i neće se ugasiti.’“
expand_more
Search