1Jeremiji je došla od Gospoda poruka o suši:2„Juda plače.Gradovi joj propadaju,a oni leže po zemlji u crno zavijeni.Plač Jerusalima se razleže.3Moćnici šalju svoje sluge po vodu,ali kada oni stignu do čatrnja,vode nema.A onda se vraćaju praznih posuda,posramljeni i zbunjeni,pokrivenih glava.4Tlo je ispucalo,jer nema kiše u zemlji,ratari su posramljenii pokrivaju svoje glave.5I košuta se olanila u poljui napustila mlado,jer nema trave.6Divlji magarci stoje po ogolelim visovimai kao šakali dahću.Iskolačili su očijer nema paše.“7Naše krivice svedoče protiv nas.A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena,jer su mnoga naša otpadništva.Protiv tebe smo sagrešili!8Nado Izrailjeva,Spasitelju njegov u času nevolje!Zašto si poput došljaka u zemljii putnika što bi tek usput da prenoći?9Zašto si kao smeten čovek,kao junak nemoćan da spase?A ti si među nama, o, Gospode,i tvoje je ime prizvano na nas.Ne napuštaj nas!10Evo šta kaže Gospod ovom narodu:„Oni baš vole da lutaju,ne sputavaju u tome korake svoje.I Gospod ih nije prihvatioi sada se seća njihovih krivicai kazniće njihove grehe.“11Gospod mi je rekao: „Ne moli se za dobro ovog naroda.12Postiće oni, ali ja neću slušati njihov vapaj. Žrtvovaće oni svespalnice i žitne žrtve, ali ja ih neću prihvatiti. Dokrajčiću ih mačem, glađu i pomorom.“13A ja sam uzvratio: „O, Gospode Bože! Evo proroci im govore: ’Rat i glad nećete gledati! Neće vas to zadesiti! Jer ja ću da vam dam siguran mir na ovom mestu.’“14Gospod mi je odgovorio: „Ti proroci prorokuju laž u moje ime! Ja ih nisam poslao i nisam ih ovlastio. Nisam im objavio lažno viđenje i obmanjivačku gatalicu, jer to oni prorokuju po svom srcu.15Zato ovako kaže Gospod o tim prorocima koji prorokuju u moje ime. Ja ih nisam poslao da vam kažu: ’Rat i glad vas neće zadesiti u ovoj zemlji.’ Skončaće ti proroci i od rata i od gladi!16A narod kome je prorokovano će od rata i gladi biti pobacan po ulicama Jerusalima. Neće biti koga da ih sahrani – njih, njihove žene, njihove sinove i njihove ćerke – i ja ću po njima da izlijem njihovu zlobu.17I ovu ću poruku još da im kažem:’Rone suze oči mojei noću i danju bez prestanka,jer je devica mog narodarazorena velikim razaranjem.Jako je ranjena.18Ako odem u polje –tamo mačem poklani!Ako odem u grad –tamo od gladi bolesni!I prorok i svešteniktumaraju zemljom i ništa ne shvataju.’“19Zar si Judu sasvim odbacio?Da li ti je Sion duši mrzak?Zašto si nas udarioi nema nam ozdravljenja?Nadali smo se miru –a ničeg dobroga;i vremenu ozdravljenja –a ono strava!20Gospode, mi smo svesni naše opakostii krivice naših predaka,jer smo ti zgrešili.21Ne prezri nas zbog svog imena!Ne ponizi presto svoje slave.Seti se svog saveza sa namai nemoj ga raskinuti.22Da li neki od idola drugih naroda šalju kišu?A nebesa zar daju pljuskove?Zar nisi to ti, Gospode naš Bože?Ti sve to činiši mi te željno iščekujemo.