Knjiga proroka Isaije57srp_onstl

1Pravednik ginei nikoga to ne uzbuđuje.I smerni ljudi bivaju odvođenii niko ne razabireda pravednik biva odveden pred zlo,2da uđe u mir.Počivaju na ležajima svojimko je išao ispravno.
3„A sad se primaknite amo,sinovi gatarini,potomstvo preljubničko, smrdljivo.4Nad kim se šegačite?Nad kim se bekeljite?Plazite jezik?Niste li vi deca buntovna,potomstvo lažljivaca,5koji se uspaljuju među hrastovima,pod svakim drvetom zelenim,žrtvujući decu po dolinama,pod kamenim raselinama?“

Prorok tuguje zbog idolopoklonstva

6„Na vododerini tvoja je raka.One, one su tvoji međaši.Upravo njima izlivaš žrtve nalivne,spaljuješ žitnu žrtvu.Zar one da mi se svide?7Na goru visoku i uzdignutusvoj si ležaj postavila,pa si se tamo popelada kolješ žrtvu zaklanicu.8Uz vrata i dovratkesvoj si zapis postavila.Daleko od mene si razotkrilai na visine ležaj svoj namestila,te se pogađala sa onima koje volišda legneš s njima, da osetiš snagu.9I hodočastiš caru u pomazanju,i umnožavaš svoja mira;i poslala si svoje izvestioce izdalekai spustila do Sveta mrtvih.10Iznurila si sebe mnogim putovanjima svojim.Nisi rekla: ’To je taština!’Stekla si jakost novu,zato oslabila nisi.
11Pa koga si se uplašila i pobojala,te si slagala?I nisi se mene setila,nisi sebi na srce stavila.Nisam li ja ćutao i od veka,pa se mene pobojala nisi?12Ja ću objaviti tvoju pravdu,i dela ti tvoja koristiti neće.13Kad zavičeš, neka te izvedu čete tvoje.A sve njih će vetar odneti, taština uzeti.Međutim, koji se u mene uzdajuzemlju će baštinitii moju svetu goru posedovati.“

Pesma utešna

14Tada će se govoriti:„Nasipajte! Nasipajte! Put poravnajte!Mom narodu smetnje s puta uklonite!“15Jer govori Višnji i Uzdignuti,nastanjeni trajno, a ime mu je Svetitelj:„Moj stan je uzvišenost i svetinja,a sa skrušenim sam i s duhom poniženim,da oživim poniženima duh,da oživim skrušenima srce.16Jer se neću prepirati doveka,niti ću se ljutiti neprestano,jer bi ispred lica mojega oslabio duhi duše koje sam sazdao.17Krivica njegova je grabež.Zato sam se naljutio,i zato ga udario, i u ljutini se sakrio;a on je otišao odmetnički,kako ga srce njegovo odvuče.18Puteve njegove sam video.I izlečiću ga i dovesti,i umiriću srce onih koji ga tešei koji s njim tuguju.19Stvaram reči usnama da progovore:Mir! Mir udaljenome i bliskome– govori Gospod, i njega ću izlečiti.20A opaki su kao more ustalasalo,što se uspokojiti ne može,i iz voda svojih istalasavamulj i blato.21Nema mira opakima– govori Bog moj.
expand_more
Search