1Neka im se uzraduje pustinja,zemlja sasušena.Neka kliče pustara,neka kao šafran procveta.2Neka bujno cvati cvat,i neka još kliče od radosti i pevanja.Njoj je dana slava livanska,krasota karmilska i saronska.Oni će gledati slavu Gospodnju,krasotu Boga našega.3Ruke klonule ukrepite,i kolena klecava učvrstite.4Recite preplašenim srcima:„Budite jaki, ne bojte se!Evo Boga vašega,odmazda dolazi,naplata Božija.On sam hita da vas spase!“5Tada će se slepima otvoriti očii gluvima će se uši otvoriti;6tada će hromi kao jelen skakati,i pevaće jezik u nemoga;jer će voda izbijati u pustinjii potoci u pustari,7tle spaljeno postaće rit,a žedna zemlja vodoskoci;u jazbinama za šakalesmestiće se zelenilo za trsku i rogoz.8Tamo će prolaziti drum i put,i on će se zvati „Sveti put“;niko nečist njime proći nećenego će biti za njih,za one koji putem idu, a tu ludi neće zalutati.9Tamo lava više biti neće,niti će tamo prolaziti zver,niti će se naći,nego će hodati otkupljeni.10Vratiće se izbavljeni Gospodnji,doći će u Sion s veseljemi s radošću večnom na čelima;pratiće ih razdraganost i radost,a pobeći će žalost i uzdasi.