1Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“2Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo,3osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“4Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti!5Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovikoji poznaju dobro i zlo.“6Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo.7Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače.8Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu.9Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“10„Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek.11„Ko ti je rekao da si go? – upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“12„Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“ – odgovori čovek.13„Šta si to učinila?“ – upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“ – odgovori žena.14Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila,prokleta budi među svim životinjamai svim divljim zverima.Na svom trbuhu ćeš puzatii jesti prah celog svog veka!“15Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene;između tvog potomstva i njenog potomstva:Ono će ti glavu satirati,a ti ćeš mu petu ujedati.16A ženi reče:„Umnožiću tvoje trudničke muke,te ćeš s mukom decu rađati.Žudećeš za svojim mužem,ali on će vladati nad tobom!“17Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo:Zemlja neka bude prokleta zbog tebe,s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka!18Rađaće ti trnje i korov,a hranićeš se poljskim biljem.19Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga licadok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet.Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“20Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima.21A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu.22Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“23Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet.24Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.