1Kada se sve ovo završilo, pristupili su mi glavari i rekli: „Izrailjski narod, sveštenici i Leviti se nisu odvojili od naroda zemaljskih i njihovih odvratnosti, od Hananaca, Hetita, Ferežana, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Egipćana i Amorejaca.2Uzeli su neke od njihovih ćerki za sebe i svoje sinove, pa su pomešali sveti rod sa narodima zemaljskim. U ovom neverstvu su prednjačili glavari i dostojanstvenici.“3A ja, čim sam čuo za ovu stvar, razderao sam svoju odeću i plašt, čupao kosu sa glave i brade, pa sam seo kao skamenjen.4Oko mene su se okupili svi koji su se bojali od reči Boga Izrailja, zbog neverstva povratnika iz izgnanstva, a ja sam sedeo kao skamenjen sve do večernje žrtve.5A tokom večernje žrtve sam ustao iz svoje poniženosti, pa sam razderane odeće i plašta, pao na kolena i raširio ruke Gospodu, mom Bogu.6Rekao sam: „O, moj Bože! Sramota me je i postiđen sam da bih podigao, o, moj Bože, svoje lice k tebi, jer su naše krivice narasle preko glave i greh je naš velik do nebesa.7Još od vremena naših očeva u grehu smo velikom sve do ovih dana. Zbog naših krivica smo bili dani mi, naši carevi i naši sveštenici u ruke careva zemaljskih – pod mač, u izgnanstvo, za otimačinu i sramotu sve do danas.8A sada, na tren nam je došla milost od Gospoda, Boga našeg: da nam ostavi ostatak; da nam da uporište u mestu svoje svetosti; da nam prosvetli oči naše Bog naš, i da nam da malo živnemo u svom robovanju.9Jer, mi smo roblje, ali u našem robovanju naš nas Bog nije napustio: smilovao nam se pred carevima Persije da oživimo, da se podigne Dom našeg Boga i poprave njegove ruševine, da nam da zid u Judi i u Jerusalimu.10I šta sad da kažemo, o, Bože naš, posle ovog?! Jer, napustili smo tvoje zapovesti11koje si nam zapovedio preko svojih slugu, proroka: ’Zemlja u koju idete da je zaposednete je nečista zemlja zbog nečistoće zemaljskih naroda. Napunili su je svojim odvratnostima i nečistoćama s kraja na kraj.12Zato ne udajite svoje ćerke za njihove sinove niti uzimajte njihove ćerke za svoje sinove. Ne tražite trajni mir i korist sa njima, da biste ostali jaki, da biste jeli dobra zemlje i ostavili je u nasledstvo svojim sinovima doveka.’13I posle svega toga što je došlo na nas, zbog naših zlodela i naših velikih greha, ipak si nas, Bože naš, poštedeo više nego što su naše krivice zaslužile, i dao nam ostatak kao što je ovaj.14Zar da uzvratimo kršenjem tvojih zapovesti i orođavamo se sa narodima ovakvih odvratnosti? Zar se ne bi razgnevio na nas i dokrajčio nas tako da više ne bude ni ostatka ni preživelih?15O, Gospode, Bože Izrailjev, ti si pravedan jer smo preostali kao ostatak, kao što je danas. Evo nas pred tobom u našim gresima i zbog toga ne možemo da stojimo pred tobom.“