1Dođe mi reč Gospodnja:2„Sine čovečiji, okreni svoje lice prema Siru i prorokuj protiv njega.3Reci mu: ’Govori Gospod Bog: evo me protiv tebe, sirska goro! Ispružiću na tebe svoju ruku i pretvoriti te u krajnju pustoš.4Razoriću tvoje gradove i postaćeš pustoš. Tada ćeš znati da sam ja Gospod.5Zbog toga što si gajio trajno neprijateljstvo i izručivao maču Izrailjce u vreme njihove nevolje, u vreme njihove konačne kazne,6zato ću ti, života mi moga, spremiti krvoproliće, i krvoproliće će ti biti za petama; krvi se nisi gnušao, krv će ti biti za petama – govori Gospod Bog.7Pretvoriću goru Sir u krajnju pustoš, i odseći je za sve prolaznike i za povratnike.8Gore ću mu ispuniti pobijenima; pobijeni će padati po tvojim uzvišicama, dolinama i udolinama.9Učiniću od tebe večnu pustoš, a tvoji gradovi će biti nenastanjeni. Tada ćete znati da sam ja Gospod.10Zbog toga što kažete: „Dva naroda i dve zemlje će biti moje, mi ćemo ih osvojiti“ – iako je Gospod tamo –11zato ću, života mi moga, postupiti sa onakvim gnevom i zavišću s kojom si ti postupao iz svoje mržnje prema njima. Tako ću obznaniti sebe među njima kada vam budem sudio – govori Gospod Bog.12Tada ćeš znati da sam ja, Gospod, čuo sve prezrive reči koje si izrekao protiv izrailjskih gora, govoreći: „Opustele su; nama su za hranu!“13Oholo ste govorili protiv mene i gomilali reči protiv mene. Ja sam to čuo!14Govori Gospod Bog: učiniću od tebe pustoš na radost cele zemlje.15I kako si se ti radovala kad je dom Izrailjev bio opustošen, tako ću ja postupiti s tobom. Opustećeš, sirska goro, ti i sav Edom! Tada će znati da sam ja Gospod.’