1Dođe mi reč Gospodnja:2„Sine čovečiji, prorokuj protiv izrailjskih proroka. Prorokuj i reci onima što prorokuju po želji svoga srca: ’Čujte reč Gospodnju:3Govori Gospod Bog: teško bezumnim prorocima koji svoj duh slede, a ništa ne vide!4Tvoji su proroci, Izrailju, kao lisice među ruševinama.5Niste došli na probijena mesta da gradite zid oko doma Izrailjevoga, da se održi u ratu u dan Gospodnji.6Njihova su viđenja isprazna, a njihova proricanja lažna. Kažu – govori Gospod – a Gospod ih nije poslao, i još čekaju da se reč ispuni!7Zar viđenje koje imate nije isprazno, zar proricanje koje izričete nije lažno kad kažete – govori Gospod – a ja nisam govorio?!8Zato, govori Gospod Bog: zbog vaših ispraznih reči i lažnog proricanja, evo me protiv vas – govori Gospod Bog.9Dići će se moja ruka na proroke koji prorokuju isprazna viđenja i proriču laž. Oni neće opstati na saboru moga naroda, i u knjigu doma Izrailjeva neće biti upisani, niti će ući u zemlju Izrailjevu. Tada ćete znati da sam ja Gospod Bog.’10To je zbog toga što su zaveli moj narod govoreći ’Mir’, a mira nema. Neko još gradi zid, a oni ga, evo, premazuju krečom.11Reci onima što premazuju krečom da će pasti. Sručiće se kiša poplavna, padaće veliki grad, besneće olujni vetrovi.12A kad zid padne, neće li vas pitati ljudi: gde je kreč kojim ste ga namazali?’13Stoga, govori Gospod Bog: ’Pustiću olujne vetrove u svom gnevu, i poplavnu kišu u svojoj jarosti, i veliki grad, da ga u gnevu zatrem.14Razoriću zid koji ste namazali krečom, oboriću ga na zemlju, pa će se pokazati njegov temelj. A kad padne, skončaćete i vi u njemu. Tada ćete znati da sam ja Gospod.15A kad iskalim svoj gnev na zidu i na onima koji su ga namazali krečom, reći ću vam: ’Nema više zida, nema više onih koji su ga okrečili,16nema više proroka izrailjskih koji su prorokovali Jerusalimu i imali viđenja o njegovom miru, a mira nigde – govori Gospod Bog.’17A ti, sine čovečiji, okreni svoje lice prema ćerkama svog naroda, koje prorokuju po želji svog srca, i prorokuj protiv njih.18Reci: ’Govori Gospod Bog: teško onima što prišivaju vračarske vrpce oko svih svojih zglobova, i prave amajlije za glave svih veličina, da ulove duše! Možete li da lovite duše mog naroda, a da svoje duše sačuvate?19Skrnave me pred mojim narodom za šaku-dve ječma, i koji komadić hleba. Lažete moj narod koji sluša laži, te ubijate duše koje ne treba da umru, a ostavljate u životu one koji ne treba da žive.’20Zato, govori Gospod Bog: ’Evo me protiv vaših vračarskih vrpci kojima lovite duše kao ptice; strgnuću ih s vaših ruku i oslobodiću one čije duše lovite kao ptice.21Pokidaću vaše amajlije za glavu i izbaviću svoj narod iz vaših ruku, pa više neće biti plen u vašim rukama. Tada ćete znati da sam ja Gospod.22Zato što ste lažju ožalostili srca pravednih, koja ja nisam ožalostio, i zato što ste ohrabrili nepravedne da se ne odvrate od svog zlog puta kako bi se spasili,23zato više nećete imati isprazna viđenja i baviti se proricanjem! Ja ću izbaviti moj narod iz vaših ruku, pa ćete znati da sam ja Gospod.’“