1Sve ima svoje doba i svaka stvar pod nebesima ima prikladno vreme:2vreme rađanja i vreme umiranja;vreme sađenja i vreme vađenja posađenog;3vreme ubijanja i vreme lečenja;vreme rušenja i vreme građenja;4vreme plakanja i vreme smejanja;vreme žaljenja i vreme igranja;5vreme razbacivanja kamenja i vreme sakupljanja kamenja;vreme grljenja i vreme rastajanja;6vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom;vreme čuvanja i vreme bacanja;7vreme cepanja i vreme ušivanja;vreme ćutanja i vreme govora;8vreme ljubavi i vreme mržnje;vreme rata i vreme mira.9I kakva je korist trudbeniku od njegovog truda?10Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave.11Naime, sve je predivno stvorio u prikladno vreme. Čak im je i večnost stavio u srca, ali ljudi ne mogu da dokuče dela koja Bog čini od početka do svršetka.12Otkrio sam da za njih ništa bolje nema nego da se raduju i čine dobro sav svoj život;13da svi ljudi jedu i piju, da uživaju korist truda svoga. I to je Božiji dar.14Saznao sam da sve što Bog čini ostaje doveka, da tome ništa ne može da se doda i da od toga ništa ne može da se oduzme, da sve što Bog čini jeste da bi ga se ljudi bojali.15I sve što je bilo, jeste i sada,i sve što će tek da bude, već je bilo,a Bog traži ono što je minulo.16Još sam video pod kapom nebeskom:da na mestu pravde stoji nepravednosti na mestu pravednosti stoji nepravednost.17Kazao sam u svom srcu:„Bog će da sudii pravedniku i nepravedniku,jer postoji prikladno vreme,za svaku stvar i delo svako.“18Još sam kazao u svom srcu u vezi ljudi: „Bog ih iskušava, da uvide da su kao stoka, baš oni sami.“19Jer, sudbina ljudi i sudbina stoke je jednaka sudbina: umiru i oni, a umire i ona. U svima je isti dah i čovek nije bolji od stoke. Da, jer sve je prolazno.20Na isto mesto svi odlaze, jer su svi iz prašine i svi se u prašinu vraćaju.21Ko zna odlazi li gore duh ljudi, a duh stoke odlazi li dole, u zemlju?22Shvatio sam da za ljude nema boljeg nego da se raduju u svom poslu, jer to im je dano. Elem, ko će ih vratiti da vide kako će nakon njih biti?