1Ovo mi je pokazao Gospod Bog. Gle, sazdao je skakavce kad prolećni usevi počinju da niču. I gle, to su usevi nakon carske kosidbe!2I tako su popasli sve bilje po zemlji, a ja sam rekao: „O, Gospode Bože, molim te oprosti! Ali, kako će se dići Jakov kad je tako nejak?“3Gospod se sažalio zbog ovog. „Neće tako biti“ – rekao je Gospod.4Ovo mi je pokazao Gospod Bog. Gle, Gospod Bog je pozvao oganj da sudi i on proguta golemi bezdan i proguta polje.5A ja sam rekao: „O, Gospode Bože, molim te oprosti! Ali, kako će se dići Jakov kad je tako nejak?“6Gospod se sažalio zbog ovog. „Neće ni ovo tako biti“ – rekao je Gospod.7Ovo mi je pokazao Gospod Bog. Gle, Gospod je stajao na zidu pravljenom po visku, a u ruci mu je bio visak.8I rekao mi je Gospod: „Amose, šta vidiš?“ Odgovorio sam: „Visak.“ Gospod uzvrati: „Evo, postavljam visak usred svog naroda Izrailja i više im ne popuštam.9Opusteće Isakove uzvišicei svetilišta Izrailjeva će se srušiti.A ja ću mačem da ustanem na dom Jerovoamov.“
Amos i Amasija
10Amasija, sveštenik iz Vetilja, je poručio Jerovoamu, caru Izrailja: „Znaš, protiv tebe se urotio Amos usred doma Izrailjevog. Zemlja ne može da trpi njegove reči!11Evo šta kaže Amos:’Jerovoam će skončati od mača,a Izrailj iz svoje zemljesigurno ide u izgnanstvo.’“12Amasija je rekao Amosu: „Odlazi, videoče! Beži u Judinu zemlju pa tamo jedi hleba i prorokuj!13A u Vetilju ne smeš više da prorokuješ jer je ovo carevo svetilište i prestonica suverena.“14Amos je odgovorio Amasiji rečima: „Nisam bio ni prorok ni prorokov sin. Bio sam stočar i divlje smokve sam gajio.15Gospod me je uzeo od stada i rekao mi je Gospod: ’Idi, prorokuj Izrailju, mom narodu.’16I sada čuj Gospodnju reč: ti kažeš:’Ne prorokuj protiv Izrailjai ne žvali protiv doma Isakovog.’17Zato ovako kaže Gospod:’Žena će ti postati gradska bludnica,a sinovi tvoji i tvoje ćerke će pasti od mača.Tvoje će se imanje užetom premeriti i razdeliti,a ti ćeš umreti na nečistom tlu.A Izrailj će sigurno iz svoje zemljeotići u izgnanstvo.’“