1„Braćo i oci, poslušajte sada reči moje odbrane koju upućujem vama.“2Kada su oni čuli da im se obraća na jevrejskom jeziku, još pažljivije su ga slušali.3„Ja sam Jevrejin – nastavio je Pavle. Rođen sam u Tarsu kilikijskom, ali sam odgojen u ovom gradu, gde sam pod Gamalilovim nadzorom bio strogo podučen Zakonu naših otaca. Bio sam revan za Boga, baš kao i vi danas4Do smrti sam proganjao sledbenike ovog Puta; vezivao sam i muškarce i žene i predavao ih u tamnicu.5To može da mi potvrdi Prvosveštenik i celo Veće starešina. Od njih sam, naime, primio pisma za njihovu sabraću u Damasku, gde sam otišao da sprovedem u Jerusalim tamošnje svezane, da budu kažnjeni.6Dok sam se putujući približavao Damasku, oko podne me je odjednom zabljesnulo jako svetlo s neba.7Pao sam na zemlju i čuo glas kako mi govori: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš?’8Upitao sam: ’Ko si ti, Gospode?’ On mi je odgovorio: ’Ja sam Isus iz Nazareta koga ti progoniš.’9Moji pratioci su videli svetlo, ali nisu razumeli glas onoga koji mi je govorio.10’Šta da radim, Gospode?’ – upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ustani i idi u Damask. Tamo će ti biti rečeno sve što ti je određeno da činiš.’11Pošto sam bio obnevideo od bljeska onog svetla, moji pratioci su me poveli za ruku, pa sam tako došao u Damask.12A izvesni Ananija, pobožan čovek koji je živeo po Zakonu, o kome su pohvalno govorili svi tamošnji Jevreji,13dođe k meni, priđe mi i reče: ’Brate Savle, progledaj!’ Istog časa sam progledao, te sam ga video.14Ananija je nastavio: ’Bog naših otaca te je izabrao da saznaš njegovu volju, da vidiš Pravednika i da čuješ glas iz njegovih usta.15Jer ti ćeš biti njegov svedok pred svim ljudima, pa ćeš govoriti što si video i čuo.16Šta sad još čekaš! Ustani, krsti se, te se očisti od svojih greha prizivajući njegovo ime!’17Nakon što sam se vratio u Jerusalim, dok sam se jednom molio u hramu, pao sam u zanos18i video Gospoda. On mi je rekao: ’Požuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!’19A ja rekoh: ’Gospode, znaju oni da sam bacao u tamnicu i tukao po sinagogama one koji veruju u tebe.20A kada se prolivala krv tvoga svedoka Stefana, ja sam stajao tamo, odobravao i čuvao odeću onih koji su ga ubijali.’21Ali on mi je rekao: ’Idi, jer ću te poslati daleko među neznabošce.’“
Pavle u zatvoru
22Jevreji su ga slušali sve do ovih reči. Međutim, tada su počeli da viču: „Istrebi takvog sa zemlje! Taj ne zaslužuje da živi!“23Pošto su oni vikali, vitlali ogrtačima i dizali prašinu u vazduh,24zapovednik je naredio da Pavla odvedu u kasarnu i bičevanjem ga ispitaju kako bi saznao zbog čega to narod diže toliku viku protiv njega.25Kada su ga opružili i svezali kaiševima, Pavle reče kapetanu koji je stajao do njega: „Zar vi smete da bičujete rimskog građanina koji nije osuđen?“26Kad je to čuo, kapetan je prišao zapovedniku i obavestio ga o tome. Rekao je: „Šta to hoćeš da učiniš? Pa, ovaj čovek je rimski građanin!“27Zapovednik je prišao Pavlu i upitao ga: „Reci mi, jesi li ti rimski građanin?“ „Jesam“ – odgovori Pavle.28Zapovednik reče: „Ja sam velikom svotom stekao to građanstvo.“ „A ja sam se s njim i rodio“ – reče Pavle.29Vojnici koji su pristupili da bičevanjem ispitaju Pavla istog su trenutka ustuknuli. I sam zapovednik se uplašio kad je saznao da je on rimski građanin, a on ga je svezao.30Nameravajući da tačno sazna za šta ga Jevreji optužuju, zapovednik je sutradan oslobodio Pavla i naredio da se okupe vodeći sveštenici i celo Veliko veće. Onda je doveo Pavla i postavio ga pred njih.