1Pošto smo se rastali od njih, otplovili smo. Ploveći pravo došli smo na Kos, sledećeg dana na Rodos, a odande u Pataru.2Tu smo našli lađu koja je išla za Fenikiju, pa smo se ukrcali u nju i otplovili.3Kada nam je Kipar bio na vidiku, zaobišli smo ga s njegove leve strane. Odjedrili smo, zatim, za Siriju i prispeli u Tir, gde je naš brod trebalo da iskrca teret.4Našavši učenike, ostali smo tu nedelju dana. Oni su, primivši objavu od Duha o onome što predstoji, govorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim.5Kad su istekli dani našeg boravka, otišli smo odande i otputovali. Ispratili su nas svi, zajedno sa ženama i decom, sve do izvan grada. Onda smo klekli na obali i pomolili se.6Pošto smo se pozdravili sa njima, ukrcali smo se na lađu, a oni su se vratili svojim kućama.7Dovršavajući plovidbu, iz Tira smo stigli u Ptolemaidu, gde smo pozdravili braću i ostali sa njima jedan dan.8Sutradan smo otišli odatle i došli u Kesariju. Tamo smo došli u kuću evanđeliste Filipa – jednog od sedmorice đakona – i ostali kod njega.9On je imao četiri neudate ćerke, koje su imale dar prorokovanja.10Pošto smo se tu zadržali duže vreme, iz Judeje dođe neki prorok po imenu Agav.11Došavši k nama, uzeo je Pavlov kaiš, svezao njime svoje ruke i noge i rekao: „Ovo govori Sveti Duh: ’Ovako će Jevreji u Jerusalimu svezati čoveka kome pripada ovaj kaiš i predati ga u ruke neznabošcima.’“12Kada smo to čuli, molili smo ga i mi i meštani da ne ide u Jerusalim.13Pavle nam je tada odgovorio: „Zašto plačete i lomite mi srce? Ja sam spreman ne samo da me u Jerusalimu svežu, već i da umrem za ime Gospoda Isusa.“14Ali kako se nije dao nagovoriti, smirili smo se i rekli: „Neka bude Gospodnja volja!“15Nakon toga smo se spremili za put i otišli gore u Jerusalim.16Sa nama su pošli i neki učenici iz Kesarije i doveli nas u kuću Mnasona s Kipra, jednog od prvih učenika, da budemo njegovi gosti.
Pavle u Jerusalimu
17Kad smo došli u Jerusalim, braća su nas radosno primila.18Sledećeg dana, Pavle je sa nama otišao k Jakovu, gde su došle i sve starešine.19Pošto ih je pozdravio, Pavle im je potanko ispričao šta je Bog njegovom službom učinio među neznabošcima.20Kada su to čuli, počeli su da slave Boga, pa su mu rekli: „Pogledaj, brate, koliko je hiljada Jevreja poverovalo i svi revno slede Zakon.21Međutim, obavešteni su da poučavaš sve Jevreje koji žive među neznabošcima da odbace Mojsijev Zakon, da ne obrezuju svoju decu i da se ne drže naših običaja.22Šta sada da radimo? Svakako će čuti da si došao.23Zato poslušaj ono što ćemo ti reći: imamo ovde četiri čoveka koja su se zavetovala.24Povedi ih i podvrgni se sa njima obredu očišćenja, pa im plati da obriju glave. Tako će svi znati da ništa od onog što su čuli o tebi nije istina, nego da se i sam držiš Zakona i živiš po njemu.25Što se tiče neznabožaca koji su poverovali, mi smo ih pismeno izvestili o onome što smo odlučili, a to je: da se klone mesa žrtvovanog idolima, krvi, mesa udavljenih životinja i bluda.“
Pavle uhvaćen
26Pavle je poveo sa sobom onu četvoricu, pa se sutradan zajedno sa njima podvrgao obredu očišćenja. Zatim je otišao u hram i objavio da će se dani njihovog očišćenja okončati kada se za svakoga od njih prinese žrtva.27Upravo kad se navršavalo tih sedam dana, neki Jevreji iz Male Azije opaziše Pavla u hramu, pa uzbuniše sav narod i uhvatiše ga,28vičući: „Izrailjci, pomagajte! Ovaj čovek posvuda uči sve ljude protiv našeg naroda, Zakona i ovog mesta. Čak je i neke Grke uveo u hram, i time obeščastio ovo sveto mesto.“29(Jevreji su, naime, pre toga videli Trofima iz Efesa sa Pavlom, pa su pretpostavili da ga je Pavle uveo u hram.)30U celom gradu je nastala gužva, a narod se strčao sa svih strana. Uhvatili su Pavla i odvukli ga iz hrama. Vrata su se odmah zatvorila.31Dok su oni nastojali da ga ubiju, dođe glas do zapovednika rimske čete da je sav Jerusalim uskomešan.32On je odmah poveo vojnike i kapetane i dotrčao do njih. Kad su Jevreji ugledali zapovednika i vojnike, prestali su da tuku Pavla.33Zapovednik je pristupio Pavlu, uhvatio ga i naredio da ga svežu dvostrukim lancima. Onda je upitao ko je on i šta je uradio.34Iz gomile su jedni uzvikivali jedno, a drugi drugo. Pošto zapovednik zbog silne buke nije mogao ništa da sazna, naredio je da Pavla odvedu u kasarnu.35Kad je Pavle stupio na stepenice, narod je toliko navaljivao, da su vojnici morali da ga nose.36Naime, gomila ih je pratila i uzvikivala: „Pogubi ga!“
Pavlova odbrana
37Kada je trebalo da odvedu Pavla u kasarnu, on se obratio zapovedniku: „Mogu li da ti nešto kažem?“ Zapovednik ga je upitao: „Zar ti znaš grčki?38Da nisi ti onaj Egipćanin što je nedavno podigao bunu i poveo sa sobom u pustinju četiri hiljade ljudi naoružanih noževima?“39Pavle mu odgovori: „Ja sam Jevrejin iz Tarsa kilikijskog, građanin znamenitog grada. Dozvoli mi, molim te, da se obratim narodu.“40Kada mu je zapovednik dao dopuštenje, Pavle je stao na stepenice i mahnuo rukom narodu. Pošto je nastala velika tišina, Pavle im se obratio na jevrejskom jeziku: