Песма над песмама5srp_onspc
1Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,појео сам саће моје с медом мојим,попио сам вино моје са млеком мојим.ПријатељиЈедите и пијте, о, пријатељи моји!Опијте се, о, најмилији!2Спавам, ал’ срце ми будно.Чуј! Вољени мој куца:„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,голубице без мане!Глава ми је натопљена росом,увојке ми ноћ је овлажила.“3Одору сам своју свуклаи како да је навучем?Ноге сам опрала својеи како да их испрљам?4Кроз отвор је мој вољени провукао руку својуи за њим је устрептала утроба моја.5Устала сам да отворим вољеноме свомеи с руку ми је прокапала смирна,на резу је с прстију мипроцурила смирна.6И отворила сам вољеном свом,али мој се вољени окренуо и отишао.Душа ми је клонула што се удаљио.Тражила сам га и нисам га нашла,дозивала сам га и није ми се одазвао.7Нашли су ме стражари што обилазе град.Истукли су ме, израњавали,узели су вео с менестражари са зида.8Ћерке јерусалимске, заклињем вас,ако нађете вољенога могашта да му кажете?Да болујем од љубави.9А што је твој вољени бољи од других вољених,о, ти најлепша међу женама?Што је твој вољени бољи од другихпа нас заклињеш тако?10Мој вољени блиста, румен је,наочитији од десет хиљада!11Глава му је од злата злаћаног,коса увојитаи ко гавран црна.12Очи су његове голубицена воденим брзацима,млеком умивене,складно угнеждене.13Образи му ко леје зачинаи куле миришљавих трава;усне су му љиљаниса којих се цеди смирна.14Руке су му ко палице златнепуне хрисолита,стомак му је плоча слоновачепокривена сафирима.15Његове су ноге мермерни стубовиположени на темеље од сувога злата;стасит је ко Ливан,као пробрани кедрови.16Уста су му заслађенаи сав је пожељан;такав је вољени мој, такав је драган мој,о, ћерке јерусалимске!