1После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу.2Тада анђео повика јаким гласом:„Паде, паде, велики Вавилон,и постаде пребивалиште злих духоваи склониште свих нечистих духова,склониште свим нечистим птицамаи свим нечистим и мрским зверима.3Јер сви су се народи напојилижестоким вином њенога блудничења.Цареви света с њом су блудничили,а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“4Затим сам чуо други глас са неба како говори:„Народе мој, изађи из тог града,да не будете учесници у његовим гресима,и да вас не снађу његова зла.5Јер греси се њени нагомилаше до неба,и Бог се сетио њених неправди.6Вратите јој истом мером,вратите јој двоструко више за њена дела;улијте јој у чашу двоструку меру оногшто је замешала другима.7Задајте јој муке и жалостионолико колико је себи дала славе и раскоши!Јер она говори у своме срцу:’Седим на престолу као царица,нисам удовица и жалости нећу искусити.’8Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:смрт, жалост и глад.И прождреће је ватра,јер је силан Господ Бог који јој суди.“9За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену.10Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,јер у један час наста твој суд!“11А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу:12злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора;13цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.14Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити.15Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући.16Говориће:„Јао, јао, велики граде,који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,и китио се златом, драгим камењем и бисерима!17У један час опусте толико богатство!“И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека.18Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“19Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:„Јао, јао, велики граде!Од његовог изобиља се обогатишесви који су имали бродове на мору,а у један је час опустео.20Весели се над њим, небо!Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“21Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:„Овако ће бити бачен велики град Вавилони неће га више бити.22Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубачанеће се више чути у теби,нити ће се који уметник више наћи у теби,а ни звук млина се неће више чути.23Светлост светиљкенеће више засјати у теби,нити ће се глас младожење и невестеикад чути у теби,зато што су твоји трговци били светски моћници,и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.24Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,и свих оних који су убијени на земљи.“