Псалм137srp_onspc
1Седели смо тамо, поред река Вавилонаи плакали кад би се сетили Сиона.2О тамошње смо врбеповешали харфе своје,3јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;мучитељи наши да се веселимо:„Певајте нам песму о Сиону!“4Како да певамо Господњу песмуу туђинској земљи?5О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,заборављена била и десница моја!6Језик ми се за непце слепиоако те се не сетио,ако се не радовао Јерусалимувише него и најбољем своме!7О, Господе, сети се Едомацашто су на дан пада Јерусалима говорили:„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“8О, ћерко вавилонска,што ћеш бити разорена!Благо оном који ти узврати истом мером,онако како си чинила нама.9Благо оном ко ти нејач зграбии о стену смрска!