Псалм104srp_onspc
1Благосиљај, душо моја, Господа!О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;оденут си и сјајем и славом!2Светлошћу је као плаштом заогрнут,као шатор простиреш небеса.3Греде горњих одаја својих у воде полаже,облаке у кочије своје преже,на крилима ветра језди.4Он своје анђеле чини ветровима,и своје слуге огњеним пламеновима.5Он је земљу поставио на њене темеље,у веке векова неће се помаћи.6Дубинама си је покрио као покривачем,а воде су јој биле над горама.7Повлаче се од прекора твога,одтекле су од тутњаве грома твога –8када су се горе дигле и долине слегле –тамо где си им и одредио место;9не прелазе међу што си им ставио,вратити се неће да земљу прекрију.10Ти изворе шаљеш долинамада потеку међу планинама.11Они поје сваку пољску зверкуи жеђ гасе дивљим магарцима.12Небеске се птице крај њих гнездеи певају у растињу.13Из горњих одаја својих натапаш гореи земља је пуна плода дела твојих.14Ти чиниш да за стоку трава расте,биље што га човек обрађује,да би земља уродила хлебом;15и вино што човеку разгаљује срце,уље што лице озарии хлеб што храни човеку срце.16Господња су стабла наливена,кедрови што их је усадио на Ливану;17на њима се птице гнезде,у чемпресима рода им се скући.18На високим горама живе дивокозе,а камењари даманима уточиште дају.19Он је месец начинио да се мери време,а и сунце зна када да зађе.20Ти спушташ таму и ноћ бива,па измиле све шумске живуљке.21Лавови за пленом ричутражећи од Бога за себе храну.22Кад сунце зарудиони се окупе у јазбини својој и лежу.23А човек иде за послом својими ради до вечери.24О, Господе, како је много дела твојих!Свако си од њих учинио мудрои твојих је створења пуна земља!25Ено мора, великог и широких обала,врве од безбројних створења,животиња малих и великих;26По њему бродови бродеи Левијатан кога си начинио у њему игра.27Сви они чекају тебеда им на време даш оно што једу.28Ти им дајеши они то сакупе;ти отвараш руку својуи они су сити добра.29Кад сакријеш лице својеони се препадну;кад им узмеш дах, они скапавајуи поново иду у прашину.30Кад им пошаљеш свој дах они настају;ти обнављаш лице земље.31Нек довека буде слава Господња!Нек делима својим радује се Господ!32Он у земљу гледа и она се тресе;он дотиче горе и оне се диме.33Кроз свој живот певаћу Господу,док ме има Бога мога прослављаћу!34Угодне му биле мисли моје,а ја ћу да се радујем у Господу.35Нек грешници нестану са земљеи злобника нека више нема!Благосиљај, душо моја, Господа!Славите Господа!