Псалм10srp_onspc
1Зашто, Господе, стојиш далеко?Што се скриваш у време невоље?2Опаки, надмени, љуто гони убогог,у сплетке га хвата које је исплео.3Јер опаки се хвали жудњама свог срца,похлепни проклиње, презире Господа.4У својој га охолости он не тражи,нема Бога ни у једној мисли својој.5Тај увек успева на својим стазама,на судове твоје он с висока гледа,и својим се душманима руга.6Он у срцу каже:„Ништа мене неће уздрмати,зло ме никад задесити неће.“7Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,а мука и невоља под језиком његовим.8У дворишту вреба из заседе,из потаје убија невинога,из скровишта мотри немоћнога.9Као лав он вреба у шипражју,у заседи чека да улови убогога;у своју га мрежу хвата и одвлачи.10Беспомоћне ломи и обара,они му у канџе допадају.11Он говори у срцу:„Бог заборавља, скрива лице,никада он то неће видети.“12Устани, Господе,дигни своју руку, Боже,понизне немој заборавити!13Зашто опаки да презире Бога,зашто да у свом срцу каже:„Ти ме нећеш за то питати“?14Али, ти то ипак видиш,јер посматраш муку и невољу,да ствар узмеш у своје руке.Немоћни се ослања на тебе,сиротоме ти си помоћник.15Сломи руку опакоме, зломе,па кад тражиш његову опакост,ни трага од ње да не нађеш.16Господ је цар у веке векова,нестаће народи са његове земље.17Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,храбриш их, ухо своје приклањаш,18да даш право сиротоме и угњетеном,да човек на земљи не задаје више страх.