1Сине мој, држи се мојих речии заповести мојих, у себи их чувај.2Моје заповести чувај и живећеш,поуку моју ко зеницу свога ока.3Вежи их око прстију својих,упиши их на плочу срца!4Мудрости кажи „Сестро моја!“и „рођеном“ проницљивост зови;5да те чувају од жене туђинке,од прељубнице слаткоречиве.6Елем, на прозору куће своје,кроз решетке гледао сам,7посматрао сам лаковернеи међу младићима запазио безумнога момка.8Пролазио је улицом, поред њеног углаи ишао према њеној кући,9поткрај дана, кад је сумрак,усред ноћи и помрчине.10И гле, пресрете га жена у одећи блудницеи превејаног срца;11нападна, јогунаста,ноге је у кући не држе;12сад је на улици, сад је на тргу,на сваком угла вреба у заседи.13И зграби га, пољуби га без стида на лицуи рече му:14„Имам кући месо жртава мира,јер сам данас испунила завете своје.15Зато сам изашла да те сретнем,баш тебе да тражим.И нашла сам те.16Свој сам кревет украсила засторима,шареним ланом из Египта;17смирном, алојом и циметомлежај сам намирисала.18Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.Хајде да се науживамо у љубави!19Јер муж није у кући својој,на далеки пут је отишао;20са собом је понео кесу с новцеми неће доћи кући до дана пуног месеца.“21Тако га је намамила својом уверљивом причом,наговорила га својим заводљивим уснама.22И он је одмах кренуо за њом,као во на клање ишао јеи као безумник окован за казну;23док му стрела не прободе јетру,као птица што у замку срљаон и не зна да ту главу губи.24Зато ме послушајте, синови,и пазите на оно што вам говорим!25Нека ти срце не застрани на путеве њенеи не лутај по њеним стазама.26Јер многе смртно рањене је оборилаи нема броја људима које је побила.27Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,а они силазе у одаје смрти.