1Сине мој, пази на моју мудрости послушај добро разборитост моју,2домишљатост да очуваши уста да ти очувају знање.3Јер са усана блуднице мед цури,заводљиве речи мекше од уља.4Али на крају је као пелен горкаи оштра као мач двосекли.5Ноге јој силазе у смрт,до Света мртвих ноге јој допиру.6Она не мари за пут живота,стазе јој врлудају, а она то не зна.7Зато ме послушајте, децо,и не одступајте од онога што вам казујем.8Заобиђи је надалекои не примичи се улазу њене куће,9да не би другима дао образ своји окрутном човеку године своје;10да туђинци не би испили ти снагуи труд ти остао у кући туђина;11да не би кукао на своме свршеткукада ти пропадну и тело и здравље.12И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,док ми је срце презирало укор.13Нисам слушао глас свога учитеља,нисам послушао васпитаче своје.14Умало нисам пао у свакојако злоусред збора и усред заједнице.“15Пиј воду са свога бунара,жубор воду са извора свога.16Зар ће се разливати извори твоји по пољимаи потоци воде по трговима?17Нека они буду само твоји,а не туђинаца што су са тобом.18Да је благословен извор твој!Радовао се ти са женом младости своје!19Она ти је кошута вољена и срна мила.Наслађуј се увек грудима њеним,љубављу њеном се опијај стално.20Зашто би се опијао, сине мој,са прељубницом и грлио недра туђе жене?21Јер су сви човекови путеви пред Господњим очимаи он их одмерава.22Покварењака ће поробити кривице његове,биће спутан везама његовог греха.23И умреће, јер није имао одгој,застраниће због величине своје будалаштине.