Приче Соломонове18srp_onspc

1За жељом својом жуди саможиви човек,на мудрост се сваку изнервира.
2Безумник не ужива у разборитости,него у разоткривању свога срца.
3Када дође зао човек долазе и презири брука са срамотом.
4Дубоке су воде речи у устима људскими врело мудрости поток је набујали.
5Страшно је држати страну неправедникуда би праведнику одузели правду.
6У свађу срљају усне безумникаи батине му уста призивају.
7Безумника руше сопствена устаи усне му живот вребају.
8Речи клеветника су као посластицешто у стомак клизе.
9Ко је лењ у послу свомепобратим је великом расипнику.
10Име је Господње моћна кулау коју се на висину склања праведник.
11Богатство је богатоме попут утврђења,попут зида високога у машти његовој.
12Срце се човека узнесе пред пропаст,а пре части долази понизност.
13Будаласт је и срамотан онајкоји узвраћа реч пре него је чуо.
14С болешћу се својом носи дух у човеку.Али ко се носи с духом утученим?
15Знању тежи срце промућурног,а и ухо мудрог предано је њему.
16Човек даром себи пут отвараи он га одводи пред велике људе.
17У праву је ко је први у својој парници,али онда дође његов ближњи па га испитује.
18Жреб прекида размирицеи неслогу међу моћницима.
19Увређени брат је тврђи од утврђеног градаи размирице су као решетка тврђаве.
20Плодом уста својих сити човек стомак свој,сити га плодом усана својих.
21Језик влада и животом и смрћу;ко га воли, јешће његов плод.
22Ко нађе жену, нашао је благо,благодат је добио од Господа.
23Молећиво сиромах беседи,а богаташ оштро одговара.
24Човек с много пријатеља може и да страда,али има пријатеља приснијих од брата.