Књига пророка Јеремије9srp_onspc
1О, кад би ми глава била вода,а моје око врело суза,па да оплакујем и дању и ноћуизгинуле од ћерки мога народа!2О, кад бих у пустињи имаопреноћиште за путнике,могао бих да напустим свој народи да одем од њих.Јер, сви су прељубниции сабор неверника.3„Као свој лук они запињу језик лажима.Али нису због истинепостали јаки у земљи,јер хрле од зла до злаи мене не познају– говори Господ.4Свако нек се пази од свога ближњеги не верујте ниједном брату.Јер сваки брат упорно вараи сваки ближњи клевеће.5И свако вара свога ближњеги не говоре истину.Свој су језик научили да говори лажно.Изнурени су од грешења.6Ти живиш усред преваре,а баш због преваре они одбијају да ме знају– говори Господ.“7Зато овако каже Господ над војскама:„Ево, претопићу их и опробаћу их.Јер, како да поступимса ћерком свог народа?8Њихов је језик стрела што убијаи говори превару.Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,али у себи кује сплетку.9Зар због тога да их не казним?– говори Господ.Над народом попут овогзар да се не освети моја душа?“10Над брдима ћу да вапим,нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацимајер су опустошени. Нико туда не пролази,и не чује се рика стоке.Од птица па до животиња,све је побегло и нестало.11„Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камењаи брлог шакала.Од Јудиних градова ћу да направимпустош у којој нико не живи.“12Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?13И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.14Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“15Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом.16Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“17И ово каже Господ над војскама:„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.18Али нека пожуре,нека наричу над нама,па да нам очи сузама ронеи да нам капци буду уплакани.19Ево, чује се нарицање са Сиона:’О, како смо пропали!Страховито смо осрамоћени,јер смо напустили своју земљуи домови су нам порушени.’“20Чујте, жене, реч Господњу.Нека ваше ухо прими реч његових уста.Научите своје ћерке да наричуи свака жена своју сусетку да лелече.21Смрт се успузала на наше прозоре.Дошла је у наше дворове,истребила децу са улицаи младиће са тргова.22Реци: „Говори Господ:’Лешеви ће људи по тлу попадатикао гнојиво по пољу,као сноп за жетеоцем,а неће имати ко да га сакупи.’“23Овако каже Господ:„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,нека се јунак не хвали својим јунаштвом,и богаташ нека се богатством својим не хвали.24А ко хоће да се хвали,нека се хвали тиме што мене познаје,што прониче да сам ја Господ који чини милост,правду и праведност на земљи,и да у томе уживам –овако каже Господ.25Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане:26Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“