Књига пророка Јеремије4srp_onspc

1„Ако се вратиш, о, Израиљу– говори Господ – мени се врати;и ако склониш своје гадости од мененећеш лутати.2Заклињаћеш се:’Тако ми живог Господа!’у истини, у правди и у праведности.И благословиће се њиме народии њиме ће се хвалити.“3Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:„Узорите своје неузорано тлои не сејте у трње!4Обрежите се Господуи уклоните обреске са својих срца –о, Јудејци и становници Јерусалима –да се не би као ватра обрушио мој гневи распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.

Пропаст са севера

5Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:’Затрубите у трубу по земљи!’Испуните је повицима и реците:’Окупимо се!Хајдемо у утврђене градове!’6Подигните заставу према Сиону.Бежите и не стајте!Јер ја са севера доносим пропасти велико разарање.“
7Подигао се лав из свог шипражја,затирач народа је кренуои изашао из свог места,да ти земљу претвори у пустош.А твоји градови ће пасти у руинебез становника.8Зато опашите кострет,жалите и кукајте,јер се од нас није окренуопламен Господњег гнева.
9„И тог ће дана – говори Господ –да нестане срчаности у цару и у главарима.Свештеници ће се ужаснути,а пророци пренеразити.“10А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“11У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти.12Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“13Види! Као облаци он се ваља,као олуја су бојна кола његоваи коњи су му од орлова бржи.Тешко нама! Пропадосмо!14Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?15Јер глас објављује из Дана,најављује невољу из горја Јефремових.16„Обзнаните народима.Ево, најавите Јерусалиму:’Војници опсадници долазе из далеке земље,да буче покличима против Јудиних градова.17Као стражари на пољу га нападају, опседају гајер се против мене побунио– говори Господ.18Твоји путеви и твоја деласу ти донели ово.Ово је твоја злоба –горко јеи до срца ти је проникло.’“
19Моја утроба! Моја утроба!Превијам се јер ми срце уздише.А моје срце неће да ћутијер је звук трубе који си чула, душо моја,бојни поклич.20Јављају о разарању за разарањем,јер су сву земљу опустошили.Напречац су опустошили моје шатореи за час моје завесе.21Докле ћу да гледам заставуи да слушам звук трубе?
22„Баш је луд мој народ јер ме не познаје.Они су будаласта, неуразумљена деца.Вешти су да чине злоа не знају да чине добро.“
23Кад сам погледао по земљи –пустош и празнина.И на небо –остало без свога светла.24Погледао сам брда – а она се тресу;и све узвишице – и оне се љуљају.25Погледао сам – а оно нема ни човека,и све су небеске птице одлетеле.26Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;и сви њени градови су били оборени пред Господоми пред пламеном његовог гнева.27Јер говори Господ:„Пустош ће бити по свој земљи,али нећу да је сасвим уништим.28Због овога ће земља да тугујеи небо ће горе да поцрни.Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.Не повлачим се од тога.“29Од поклича коњаника и стрелацабежи сав град.Људи се завлаче у честареи веру се по кршевима.Сваки град је напуштени у њима нико не пребива.30А ти – о, похарана – шта ти радиш?Макар се и облачиш у скерлет,китиш се златним накитоми бојама бојиш своје очи –узалуд се улепшаваш.Презрели су те твоји љубавниции траже ти главу.31Чујем: звучи као жена у боловима,као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.Она сопће и шири руке:„Тешко мени јер сам изнурена,и мој је живот у рукама убица!“
expand_more
Search