1Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком:2„Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас.“3Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији:4’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама – то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина – ја повлачим и окупљам насред града овог.5И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи.6Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе.7А после тога – говори Господ – даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’8Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти.9Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.10Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси – говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’11А ево Господње речи и за дом Јудиног цара:12Доме Давидов, овако каже Господ:’По правди судите сваки дан,од тлачитеља избављајте покраденог,да се не би због ваших злих делакао ватра обрушио мој гневи распламтео се,а никог нема да гаси.13Ево, долазим на тебе,који у долини пребивашкао стена на висоравни –говори Господ –на вас што кажете:Ма ко ће на нас да ударии ко ће да дође у наше уточиште?14Судићу вам према плоду ваших дела –говори Господ –шуму ћу му упалитида пламен прогута све унаоколо.’“