Књига пророка Јеремије17srp_onspc

1Јудин је грех записан гвозденим пером,урезан дијамантским шиљкомна плочу њиховог срцаи на рогове ваших жртвеника.2Деца њихова размишљајуо њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,под зеленим дрвећемна високим брдима.3А ти што се пењеш на планину у пољу:твоје добро и сва имања твојадајем као плен,и твоје узвишице за грехпо свим твојим границама.4И ти сам ћеш да изгубиш наследствокоје сам ти дао.Учинићу да робујеш својим непријатељимау земљи коју не знаш,јер си запалио ватру мога гневаи довека она букти.“5Овако каже Господ:„Проклет је човек у човека што се узда,снагу своју што у телу тражи,а од Господа окреће срце своје!6Биће као грм у пустињишто и не зна кад му добро дође.Тавориће у безводној пустари,у слатини где нико не живи.
7Благословен је човек што се узда у Господаи коме је Господ узданица!8Он ће бити као дрво посађено поред вода,што корење пружа ка живоме току.Припека кад дође, оно се не боји;лишће му зелено кроз годину целу.Од суше не стрепи,плода увек има.
9Срце је варљиво више од свег другог.Непоправљиво је,и ко ће га знати!
10Ја, Господ, испитујем срце,нутрину проверавам;па свакоме дајем по његовом путу,а и према плоду од његових дела.
11Као јаребица што се леже, али не излеже,онај је што благо непоштено згрће:на пола му живота блага више нема,а он на своме крају испада будала.“
12Престо славе од давнина узвишен,место је нашег Светилишта.13Надо Израиљева, Господе,постидеће се сви који те оставе.Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,јер су оставили Господа,извор свежих вода.
14Излечи ме, Господе, да будем излечен!Спаси ме да и спасен будем,јер си ти моја слава!15Гле њих, говоре ми:„Где је реч Господња?Хајде, нек се збуде!“16Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.17Не буди ми ти на ужас,јер си моје уточиште у дану пропасти!18Нек се стиде моји гонитељи,а не ја да се стидим.Нека они буду заплашени,а не ја да заплашен будем.Сручи на њих дан пропастии сломи их двапут јачим сломом.

Субота – посвећени дан

19Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима.20Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата!21Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата.22Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима.23Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање.24Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао:25тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека.26И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи.27Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
expand_more
Search