1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:2„Јуда плаче.Градови јој пропадају,а они леже по земљи у црно завијени.Плач Јерусалима се разлеже.3Моћници шаљу своје слуге по воду,али када они стигну до чатрња,воде нема.А онда се враћају празних посуда,посрамљени и збуњени,покривених глава.4Тло је испуцало,јер нема кише у земљи,ратари су посрамљении покривају своје главе.5И кошута се оланила у пољуи напустила младо,јер нема траве.6Дивљи магарци стоје по оголелим висовимаи као шакали дахћу.Исколачили су очијер нема паше.“7Наше кривице сведоче против нас.А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,јер су многа наша отпадништва.Против тебе смо сагрешили!8Надо Израиљева,Спаситељу његов у часу невоље!Зашто си попут дошљака у земљии путника што би тек успут да преноћи?9Зашто си као сметен човек,као јунак немоћан да спасе?А ти си међу нама, о, Господе,и твоје је име призвано на нас.Не напуштај нас!10Ево шта каже Господ овом народу:„Они баш воле да лутају,не спутавају у томе кораке своје.И Господ их није прихватиои сада се сећа њихових кривицаи казниће њихове грехе.“11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа.12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу.15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади!16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.17И ову ћу поруку још да им кажем:’Роне сузе очи мојеи ноћу и дању без престанка,јер је девица мог народаразорена великим разарањем.Јако је рањена.18Ако одем у поље –тамо мачем поклани!Ако одем у град –тамо од глади болесни!И пророк и свештениктумарају земљом и ништа не схватају.’“19Зар си Јуду сасвим одбацио?Да ли ти је Сион души мрзак?Зашто си нас удариои нема нам оздрављења?Надали смо се миру –а ничег доброга;и времену оздрављења –а оно страва!20Господе, ми смо свесни наше опакостии кривице наших предака,јер смо ти згрешили.21Не презри нас због свог имена!Не понизи престо своје славе.Сети се свог савеза са намаи немој га раскинути.22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?А небеса зар дају пљускове?Зар ниси то ти, Господе наш Боже?Ти све то чиниши ми те жељно ишчекујемо.