1„Потражили су ме који нису питали,нашли су ме који нису искали.Рекао сам: ’Ево ме! Ево ме!’пуку који моје име призивао није.2Руке своје пружао сам вазданпрема народу одметничком,који путем неваљаним ходапо својим замислима;3народу који ме у лицеизазива стално,жртве приносе по вртовимаи каде на опекама,4бораве по гробовима,ноћ проводе по скривеним местима,једу месо свињскои дробе гадости у зделе своје;5који говоре: ’Себе се држи!Не приступај мени, јер сам од тебе светији.’Ови су дим у носу мом,ватра што поваздан гори.6Ево, записано је преда мном,нећу ућутати док не намирим,а намирићу у недра њихова.7Кривице ваше и кривице отаца ваших,заједно су – говори Господ –јер они каде по горамаи руже ме по узвишицама.И некадашње дело њиховоодмерићу у недра њихова.“8Говори Господ:„Као кад се стиче сок у грозду,па се каже: ’Не затири га.У њему је благослов’,тако ћу учинити ради својих слугу:нећу све то затрти.9И извешћу из Јакова потомство,и из Јуде мојих гора поседника,и то ће изабраници моји баштинити,и слуге моје тамо ће се настанити.10И Сарон ће постати за овце пландиште,и долина Ахор за говеда почивалиште –народу мојем који мене тражи.11А ви, који сте Господа оставили,који сте свету гору моју заборавили,који Гаду трпезу постављате,и који наливе изливате на олтар Менију –12за вас одредио сам мачи да се сви савијете ради клања.Зато што сам звао и одговорили нисте,што сам говорио и слушали нисте.Него сте чинили оно што ја сматрам да је зло,изабрали сте оно што ми није угодно.“13Зато говори Господар Господ:„Ево, слуге моје ће јести,а ви ћете гладовати.Ево, слуге моје ће пити,а ви ћете жедни бити.Ево, слуге моје ће се радовати,а ви ћете се стидети.14Ево, слуге моје ће се веселитизбог добра у срцу,а ви ћете викатизбог бола у срцу,и туговаћете због сломљеног духа.15И оставићете име своједа њим куну моји изабраници:и нека те усмрти Господар Господ!А слуге ћу своје другим именом назвати.16Широм земље ко се буде благосиљао,нека се благосиља Богом верним.И ко се буде заклињао широм земље,нека се заклиње Богом верним.Наиме, пређашње невоље ће бити заборављене,и зато ће бити од очију мојих сакривене.
Нова небеса и нова земља
17Јер, гле, ја стварамнебеса нова и земљу нову,и пређашње се помињати неће,и на ум вам то падати неће.18Стога веселите се и кличитеод колена до колена за оно што стварам.А ево, ја стварам од Јерусалима клицањеи од народа његова весеље.19И клицаће у Јерусалиму,и веселиће се у мом народу;и више у њему чути се нећеглас који оплакује и глас који вапи.20Тамо више неће битиодојчета краткога живота,ни старца који не би навршио дане своје,јер ће младић као стогодишњак умирати,и стогодишњи грешникпроклетим ће се сматрати.21И куће ће градити и настањивати,и винограде садити и род њихов јести.22Неће једни градити, а други настањивати;неће једни садити, а други јести.Него ће као трајање дрветабити трајање народа мојега,а дела својих рукукористиће изабраници моји.23Неће се мучити напразно,нити ће рађати за ужас,јер они ће бити потомство благословених од Господаи изданци њихови с њима.24И биће пре него што ће призвати,а ја ћу им одговорити;још док буду говорили,ја ћу их услишити.25Вук и јагње заједно ће се напасати,и лав ће слично волу сламу јести,а змији ће прашина бити за храну.Они зло чинити неће, и потирати нећенигде на светој гори мојој– говори Господ.“