Књига пророка Исаије57srp_onspc

1Праведник гинеи никога то не узбуђује.И смерни људи бивају одвођении нико не разабиреда праведник бива одведен пред зло,2да уђе у мир.Почивају на лежајима својимко је ишао исправно.
3„А сад се примакните амо,синови гатарини,потомство прељубничко, смрдљиво.4Над ким се шегачите?Над ким се бекељите?Плазите језик?Нисте ли ви деца бунтовна,потомство лажљиваца,5који се успаљују међу храстовима,под сваким дрветом зеленим,жртвујући децу по долинама,под каменим раселинама?“

Пророк тугује због идолопоклонства

6„На вододерини твоја је рака.Оне, оне су твоји међаши.Управо њима изливаш жртве наливне,спаљујеш житну жртву.Зар оне да ми се свиде?7На гору високу и уздигнутусвој си лежај поставила,па си се тамо попелада кољеш жртву закланицу.8Уз врата и довраткесвој си запис поставила.Далеко од мене си разоткрилаи на висине лежај свој наместила,те се погађала са онима које волишда легнеш с њима, да осетиш снагу.9И ходочастиш цару у помазању,и умножаваш своја мира;и послала си своје известиоце издалекаи спустила до Света мртвих.10Изнурила си себе многим путовањима својим.Ниси рекла: ’То је таштина!’Стекла си јакост нову,зато ослабила ниси.
11Па кога си се уплашила и побојала,те си слагала?И ниси се мене сетила,ниси себи на срце ставила.Нисам ли ја ћутао и од века,па се мене побојала ниси?12Ја ћу објавити твоју правду,и дела ти твоја користити неће.13Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.А све њих ће ветар однети, таштина узети.Међутим, који се у мене уздајуземљу ће баштинитии моју свету гору поседовати.“

Песма утешна

14Тада ће се говорити:„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!Мом народу сметње с пута уклоните!“15Јер говори Вишњи и Уздигнути,настањени трајно, а име му је Светитељ:„Мој стан је узвишеност и светиња,а са скрушеним сам и с духом пониженим,да оживим пониженима дух,да оживим скрушенима срце.16Јер се нећу препирати довека,нити ћу се љутити непрестано,јер би испред лица мојега ослабио духи душе које сам саздао.17Кривица његова је грабеж.Зато сам се наљутио,и зато га ударио, и у љутини се сакрио;а он је отишао одметнички,како га срце његово одвуче.18Путеве његове сам видео.И излечићу га и довести,и умирићу срце оних који га тешеи који с њим тугују.19Стварам речи уснама да проговоре:Мир! Мир удаљеноме и блискоме– говори Господ, и њега ћу излечити.20А опаки су као море усталасало,што се успокојити не може,и из вода својих исталасавамуљ и блато.21Нема мира опакима– говори Бог мој.
expand_more
Search