1„Спусти се и седи у прашину,девице, ћерко вавилонска.Седи на земљу.Нема престола, ћерко халдејска!Јер неће те више зватинежном и осећајном.2Ухвати млинско камење и мељи брашно,свуци свој огртач,скут подигни, свуци с бедара,прелази реке.3Нека се појави голотиња твоја,још нека се покаже срамота твоја.Осветићу сеи неће ме спречити нико.“4Откупитељ наш, његово је име:Господ над војскама, Светитељ Израиљев.5„Седи ћутке и повуци се у таму,ћерко халдејска,јер те више неће зватигосподарицом над царствима.6На свој сам се народ разгневио,своју сам баштину оскрнавио,и теби их у руке предао;а ти према њима милост не показа:јармом твојимстарце си претоварила.7И говорила си:’Довека ћу бити господарица!’,а у твоје срце то није доспело,ниси се сетила шта на крају бива.8А сада слушај ово, развратнице,која боравиш у спокојству,те у срцу проговараш своме:’Ја сам и друге нема,нећу постати удовица,нити децу изгубити своју.’9Па обоје ће доћи на тебе,тренутно, у истом дану:изгубићеш и децу и мужа;у целини ће доћи на тебе,иако врачаш многострукои чараш веома.10У злоћу своју и ти си се поуздалаговорећи: ’Не види ме нико.’Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,те говориш у срцу својему:’Ја сам и друге нема.’11Доћи ће злоћа и на тебе,и нећеш знати да их спречиш;и стуштиће се невоља на те,и нећеш моћи одвратити;и доћи ће на те изненадапропаст за коју не знаш.12Де, остани на твојим чарањима,и на мноштву твојих врачања,на којима се трудиш од младости;можда се и окористиш, можда страх донесеш.13Ринтала си због многих саветника твојих.Хајде, нека устану и спасу те:они ’премеравају’ по небесима,они ’виде’ по звездама,они ’сазнавају’ по младом месецу;шта ће тебе снаћи.14Та, они ће бити као стрњика,огањ ће их спалити;сами себе избавити нећеиз пламене руке;неће остати ни жеравице да се неко огреје,ни ватре да крај ње поседи.15Такви ће постати ониоко којих си се замарала,твоји трговчићи од младости:сваки ће на своју страну отперјати,никог неће бити да те спасе.“