1Нека им се узрадује пустиња,земља сасушена.Нека кличе пустара,нека као шафран процвета.2Нека бујно цвати цват,и нека још кличе од радости и певања.Њој је дана слава ливанска,красота кармилска и саронска.Они ће гледати славу Господњу,красоту Бога нашега.3Руке клонуле укрепите,и колена клецава учврстите.4Реците преплашеним срцима:„Будите јаки, не бојте се!Ево Бога вашега,одмазда долази,наплата Божија.Он сам хита да вас спасе!“5Тада ће се слепима отворити очии глувима ће се уши отворити;6тада ће хроми као јелен скакати,и певаће језик у немога;јер ће вода избијати у пустињии потоци у пустари,7тле спаљено постаће рит,а жедна земља водоскоци;у јазбинама за шакалесместиће се зеленило за трску и рогоз.8Тамо ће пролазити друм и пут,и он ће се звати „Свети пут“;нико нечист њиме проћи нећенего ће бити за њих,за оне који путем иду, а ту луди неће залутати.9Тамо лава више бити неће,нити ће тамо пролазити звер,нити ће се наћи,него ће ходати откупљени.10Вратиће се избављени Господњи,доћи ће у Сион с весељеми с радошћу вечном на челима;пратиће их раздраганост и радост,а побећи ће жалост и уздаси.