1Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:2О, Господе, чуо сам вест о тебии уплашио сам се!О, Господе, оживи дело своје у времену,обнови га усред година,сети се да се смилујеш у гневу своме.3Са Темана долази Боги Светитељ са Горе Фарана. СелаВеличанство његово покрива небеса,а слава његова земљу испуњава.4Његово светло блиста,а у руци му је двокрака муња,где је скровиште снаге његове.5Пред њим помор иде,а пошаст га све у стопу прати.6Када стане, тад се земља тресе;кад погледа, народи поскачу;растресу се вечити врховии слежу се брда древна,јер древни су путеви његови.7Видео сам тугу под шаторима Кушана,подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.8О, Господе, јеси ли на реке гневан?Гневиш ли се ти на рекеили си на море јаростан?Ево, јездиш на коњимасвојих бојних кола спасења.9Разоткривен и видно је постављен лук твој,реч заклетве твоје шиба. СелаА реке браздају земљу.10Гледају те, грче се планине,куљају бујичне воде,бездан се јавља хуком својими руке своје високо диже.11Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,умину на светло стрела твојихи на блесак сјаја твога копља.12Ти у љутњи земљу газиш,у јарости ти народе вршеш.13Излазиш због спасења свог народа,због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,разоткриваш од пете до врата. Села14Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,а они јуришају да нас здробе,и ликују као кад у потајипрождиру сиромаха.15Ти газиш по мору коњима својими пене се велике воде.16И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,од тог звука ми задрхташе усне,трулеж ми се увуче у кости,а колена ми заклецаше.Смирићу се све до дана невољешто долази на народ који нас напада.17Ако смоква и не пропупи,ако нема на чокоту плода;изневери ли труд око маслине,не роде ли поља храном,нестане ли стадо из тораи ишчезне стока из обора,18у Господу ја ћу да ускликнеми веселим се у Богу мог спасења!19Господ Бог је моја снага!Даде ми ноге хитре ко у кошуте,по мом кршу даде ми да ходам.Хоровођи уз моје жичане инструменте.