1У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња:2„Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:’Коме ли си сличан по својој величини?3Погледај Асирију!Она је била као кедар на Ливану:дивних грана, сеновите крошње.Растом је био веома висок,међу облаке врх му се винуо.4Воде су му дале да порасте,дубинске су га воде уздигле.Око стабла су му текле реке,потоке је своје одаслаода напаја све пољско дрвеће.5Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,многе су му гране израсле,у дужину су му огранци отишли,од обилних се вода разгранали.6У његовим гранамагнездиле су се све птице небеске,испод његових гранарађале се све пољске звери,а у његовом хладуседели сви велики народи.7Диван је био у својој величинии дужини својих грана,јер му је корен био крај обилних вода.8Кедрови у Божијем вртунису могли да се мере с њим,чемпреси нису били равни његовим гранама,платани нису могли да се пореде с његовим гранама;ниједно дрво у Божијем вртуније му било равно по лепоти.9Подарио сам му лепоту –многе гране –па су му завиделасва дрвета еденска у Божијем врту.10Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине,11предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао.12Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га.13На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске.14То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.15Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих, уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило.16Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом.17У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.18Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача. То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“