1У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња:2„Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’,3зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе.4Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном.5И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима.6А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.7Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском.8Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе.9И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле.10Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град.11Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу.12Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду.13Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути.14Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“15Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби?16Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом.17Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:’Како пропаде, славни граде,како нестаде с мора!А био си морска сила,ти и мештани твоји,сејући страх међу свимакоји су живели у теби.18Сад се тресу острва у дан твога пада,смела су се острва морска због твог краја.’19Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију,20спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих.21Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“