1Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи.2Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао,3чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку.4Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“5Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“6Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло.7Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.
Шеста пошаст: чиреви
8Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу.9Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“10Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама.11Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима.12Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.
Седма пошаст: град
13Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи.14Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја.15Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље.16Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету.17Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде.18Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад.19Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“20Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров.21А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.22Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“23Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана.24Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему.25Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће.26Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.27Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви.28Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“29Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу.30Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“31Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео.32Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.33Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу.34Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани.35Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.