1Окренули смо се и запутили у пустињу према Црвеном мору како нам је рекао Господ. Дуго времена смо се вртели око горе Сир.2Тада ми је Господ рекао:3’Доста сте се вртели око ове горе. Окрените се према северу!4Заповеди народу: „Сада пролазите кроз подручје ваше браће, Исавових потомака, који живе у Сиру. Они вас се боје, али се ви добро чувајте!5Не упуштајте се у сукоб са њима, јер вам нећу дати ни стопу од њихове земље. Наиме, Сир сам дао Исаву у посед.6Храну од њих купујте за новац, да имате шта да једете, а такође и воду плаћајте новцем.“’7Јер, Господ, Бог твој, који те је благословио у свим твојим подухватима, зна да пролазиш кроз ову велику пустињу. Господ, Бог твој, ових је четрдесет година био с тобом, те ти ништа није недостајало.8Тако смо заобишли своју браћу, потомке Исавове, који живе у Сиру, путем што води у Араву, Елат и Есион-Гевер, па смо скренули на пут што води у моавску пустињу.9Господ ми рече: ’Не нападај Моавце, нити ступај у рат с њима, јер ти нећу дати у посед њихову земљу: Лотовим потомцима сам дао Ар у посед.’10(Тамо су некада живели Емијци. Био је то народ велики и бројан; високи као Енаковци.11Њих, као и Енаковце, такође сврставају у Рефаимце, иако их Моавци зову Емијцима.12У Сиру су некада живели Хоријци. Исавови потомци су присвојили њихову земљу, истребили их и населили се на њихово место. То исто је учинио Израиљ у земљи коју му је Господ дао у посед.)13’А сад устаните и пређите преко потока Зареда.’ Тако смо прешли преко потока Зареда.14Путовали смо тридесет осам година од Кадис-Варније до преласка потока Зареда, све док није помро читав тај нараштај људи у табору способних за ратовање, као што им се Господ заклео.15Шта више, Господња рука се окренула против њих да их смете усред табора, док сви нису били истребљени.16А када су помрли у народу сви људи способни за ратовање,17Господ ми рече:18’Данас прелазиш преко моавског подручја код Ара.19Кад се приближиш Амонцима, не нападај их, нити се упуштај у сукоб са њима, јер ти нећу дати у посед земљу Амонаца. Наиме, њу сам је дао у посед Лотовим потомцима.’20(Та земља је некада припадала Рефаимцима, које су Амонци звали и ’Замзумићанима’.21То је био народ велики и бројан; били су високог раста као Енаковци. Господ их је истребио пред Амонцима који су присвојили њихову земљу и населили се на њихово место.22То су исто учинили и потомци Исава који живе у Сиру. Они су истребили Хоријце, присвојили њихову земљу и настанили се на њихово место где живе све до данас.23А Авинце, који су живели у селима око Газе, истребили су Кафтореји, који долазе из Кафтора, и населили се на њихово место.)
Пораз Сихона, цара есевонског
24’Устаните и наставите пут, па пређите преко потока Арнона! Ево, предао сам вам у руке Сихона, цара есевонског, Аморејца, и његову земљу. Почни да је освајаш! Ступи у рат против њега!25Данас почињем да пред тобом ширим страх и трепет међу народе под целим небом. Они ће чути гласине о теби, па ће дрхтати од страха пред тобом и спопадаће га ужас од тебе.’26Тада сам из пустиње Кедемот послао гласнике есевонском цару Сихону с мирољубивом поруком:27’Дозволи ми да прођем преко твоје земље. Ићи ћу главним путем и нећу скретати ни десно ни лево.28Храну за јело и воду за пиће продај ми за новац. Само ми дозволи да прођем пешице,29док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. Тако су ми учинили и Исавови потомци који живе у Сиру и Моавци који живе у Ару.’30Али Сихон, цар есевонски, није нам дао да прођемо, јер је Господ, Бог твој, учинио његов дух непопустљивим а његово срце тврдим, како би га предао у твоје руке, као што и јесте данас.31Господ ми рече: ’Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни да освајаш његову земљу, како би је присвојио!’32Тада је Сихон изашао пред нас, он и сав његов народ у бој код Јасе.33Али, Господ, Бог наш, нам га је предао, тако да смо поразили њега, његове синове и његов народ.34У то време смо заузели све његове градове и извршили клето уништење над сваким градом – над мушкарцима, женама и децом – никог живог нисмо оставили.35Запленили смо само стоку и однели плен из градова које смо освојили.36Од Ароира, који се налази код потока Арнона и града који је код потока, све до Галада, није било града који је био превисок за нас. Све нам их је предао Господ, Бог наш.37Само се земљи Амонаца ниси приближавао: потоку Јавоку, нити градовима у горју, баш како је заповедио Господ, Бог наш.