Zapečaćeni iz dvanaest kolena. Blaženo mnoštvo spasenih raznih narodnosti.
1I potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.2I videh drugog anđela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći:3Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim.4I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih:5Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih;6Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih;7Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih;8Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih;od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.9Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.10I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.11I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.12Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.13I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dođoše?14I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.15Zato su pred prestolom Božijim,i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj;i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih.16Više neće ogladneti,i neće na njih pasti sunce,niti ikakva vrućina.17Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih,i uputiće ih na izvore žive vode;i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.